Вјештак тужилаштва Хашког трибунала, амерички историчар Роберт Доња, рекао је данас у завршници свједочења на суђењу генералу Ратку Младићу, да је рат у БиХ „дјелимично био рат за територије“.
„Срби су били конкретни и амбициозни у својим циљевима, а мислим да то није био циљ друга два народа. Муслимански представници су фаворизовали унитарну БиХ, а Хрвати свакако нису имали таквих амбиција“, рекао је Доња.
Одговарајући на питање браниоца Бранка Лукића да ли су Хрвати тежили да створе засебну државу, Доња је одговорио да „многе њихове вође јесу“. Лукић је од свједока тражио да објасни у чему је разлика између права на сецесију република бивше Југославије и права на сецесију у БиХ, и да ли је једно оправдано, а друго није, али се Доња оградио да је то „правно питање које се тиче интеракције два устава, савезног и републичког, на које он не може да одговори“. Одговарајући на Лукићево питање о страху српског народа почетком деведесетих година да ће се поновити геноцид из 1941, Доња је констатовао да се од њега тражи да „пође од претпоставке да је српски народ доживљавао те емоције и стања“ и да је „тешко ускочити у тај свијет“.
Нови свједок тужилаштва је Емир Туркушић који је у току сукоба у Сарајеву радио на истрагама инцидената гранатирања, а његов исказ односи се и на прецизност минобацача. У писаној изјави која је предата у доказе, Туркушић коментарише 16 инцидената гранатирања, укључујући експлозију на Маркалама. Туркушић је рекао да вјерује да је гранатирање људи на пијаци изведено намјерно, а одбрана је, у вези са овим свједоком, изјавила приговор „на стручну природу изјаве“.
На Лукићево питање да ли га је тужилаштво позвало као свједока о чињеницама или као вјештака, Туркушић је рекао да мисли да је позван као свједок. Упитан да ли је у изјаву укључио и сазнања до којих није дошао лично, или је ријеч и о нечему што је чуо о других лица, Туркушић је одговорио да је за податке за које није био сигуран уносио ограду „вјероватно“ или „највјероватније“.
