Кетрин Ештон, висока представница ЕУ за спољну политику и безбједност, у оквиру плана своје балканске турнеје у БиХ би требало да допутује сутра, међутим с њеним доласком ЕУ калкулише, незадовољна понашањем бх. лидера и посљедњим политичким догађајима у БиХ, сазнају „Независне“ од дипломатских извора у Бриселу.
Ештонова је у свом програму балканске турнеје БиХ уписала 17. априла, а затражила је сусрет с члановима Предсједништва БиХ те планирала одлазак у Сребреницу и Поточаре са Сержом Брамерцом, главним хашким тужиоцем.
Међутим, прошлонедјељни развој догађаја у БиХ, односно крах консултација предсједника странака са Штефаном Филеом, европским комесаром за проширење о спровођењу пресуде „Сејдић и Финци“, довео је Ештонову у дилему да ли у овом тренутку са бх. лидерима уопште има смисла било шта разговарати.
„Уред Кетрин Ештон у овом тренутку спекулише о свом доласку, јер у њиховом оперативном плану стоји да ће се након Подгорице, Тиране и Скопља о осталим дестинацијама накнадно одредити. Међутим, с обзиром на то да ће у БиХ бити и Брамерц, очекивања су да би Кетрин Ештон ипак могла у сриједу допутовати у Сарајево“, потврдио је дипломатски извор из Брисела.
Сличан одговор добили смо и од Маје Коцијанчић, портпарола Кетрин Ештон.
„Засад смо најавили само прве три етапе посјете госпође Ештон западном Балкану, а то су Црна Гора данас, а у уторак Албанија и Македонија. Мислим да ћемо сутра најавити сљедеће етапе ове посјете“, казала је она.
Према нашим сазнањима, у Министарство спољних послова БиХ најприје је била послана депеша о доласку Ештонове, након чега је дипломатским каналима процурило да одустаје. На крају су ово питање и коначна одлука остали „да висе“ до посљедњег тренутка. У МСП-у јуче касно поподне нису били сигурни хоће ли се Ештонова појавити у Сарајеву, упркос томе што сваки долазак дипломате оваквог ранга прати протокол о најави и рути кретања.
Крах консултација с Филеом довео је Ештонову у дилему да ли с бх. лидерима има смисла разговарати.
Иначе, ЕУ је озбиљно забринута због посљедњих дешавања у регији, која су кулминирала пропалим преговорима Београда и Приштине. Чак и јучерашња посјета Кетрин Ештон Црној Гори, која је најмање спорна од свих других транзицијских држава у окружењу, неће бити протоколарног карактера, иако из Уреда Ештонове тврде да њен долазак у Подгорицу нема веза с бурним дешавањима у Црној Гори након предсједничких избора.
Ештонова се јуче у вили „Горица“ иза затворених врата састала с потпредсједником Владе и шефом црногорске дипломатије Игором Лукшићем, а планиран је и сусрет с премијером Црне Горе Милом Ђукановићем. Он је раније изјавио да посјета Ештонове није повезана с недавним изборима за црногорског предсједника, те да је њена сврха „потврда европске перспективе земаља региона, охрабрење реформи и развоја добросусједских односа“.
Данас су на реду Тирана и Скопље, односно Албанија и Македонија.
Но, чини се да би Македонија, уз БиХ, и у будућности могла остати нерјешива загонетка за Брисел. Вриједи подсјетити да је Скопље још 2005. добило кандидатски статус, али од тада нису успјели отворити преговоре о приступању због дугогодишњег спора с Грчком у вези с кориштењем имена Македонија.
Три могуће мјере репресије за БиХ:
– Проглашавање општих избора 2014. недемократским;
– Прекидање свих комуникација с институцијама БиХ;
– Затварање свих фондова ЕУ према БиХ.
Како сазнајемо од дипломатских извора у Бриселу, након посљедњег краха преговора бх. лидера и комесара Филеа, у ЕУ су озбиљно почели да размишљају о мјерама „репресије“ према БиХ. У складу с тим, размишља се о три парцијалне мјере, које би могле бити употријебљене и све заједно, уколико дефинитивно БиХ не спроведе пресуду „Сједић и Финци“, односно не укине дискриминаторне одредбе из Устава и Изборног закона.
