ПРЕДСЕДНИК РС УВЕРЕН ДА ЋЕ РУСКИ ГАС ЗА РС БИТИ 180 ДО 200 ДОЛАРА ПО КУБИКУ ЈЕФТИНИЈИ НЕГО ДОСАД
- Влада Руске Федерације је у буџету предвидела ставку за кредитно задужење и подршку Српској. Та одлука је упућена у парламент, након чега ће посредством једне банке кредит бити пласиран Српској
- Износ кредита биће између 500 и 700 милиона евра, а верујем да ће кредит бити максимализован. Желимо да тим кредитом да помогнемо стабилизацију буџета и јавних фондова, да немамо проблема у погледу исплата плата, пензија и свега другога. Значајан део тог износа ићи ће на покривање доспелих обавеза за раније кредите, а готово половину износа желимо да упутимо у докапитализацију Инвестиционо-развојне банке Републике Српске и тиме подржимо реални сектор и производњу, нагласио је Додик
РУСИЈА ће на свим будућим састанцима, на свим местима, када буде на дневном реду БиХ, уважавати и бранити став РС – изјавио је председник Српске Милорад Додик.
Он је – по повратку из Москве – нагласио да је председник Руске Федерације Владимир Путин дао и апсолутну подршку свим пројектима и сарадњи коју имају Српска и Русија, а посебно пројекту Јужни ток.
„Ово је била једна од најуспешнијих посета, а било какве спекулације које су могле да се чују апсолутно су безначајне, имајући у виду значај посете који се огледао у чињеници да смо разговарали о свим важним питањима и за Руску Федерацију и Српску, а посебно питањима стратешког развоја“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.
Додао је да су на састанку са Путином настављени разговори и око руске финансијске подршке Српској, те да је јасно речено да је Влада Руске Федерације у буџету предвидела ставку за кредитно задужење и подршку Српској и да је одлука упућена у парламент, након чега ће посредством једне банке кредит бити пласиран Српској.
„Тако нећемо бити изложени неугодностима и процедурама у парламенту БиХ“, појаснио је председник Српске, истичући да је реч о веома повољном аранжману за Републику Српску захваљујући којем се може рачунати на стабилност буџета, при чему неће бити смањења пензија и плата, а биће растерећена доспећа ранијих дугова.
Он је навео да је први кредит са Русијом мотивисан потребом да „Зарубежњефт“ Српској, по основу приватизационог програма, уплати новчана средства, те да је предложено да то буде кредитна подршка посредством једне руске банке у комплетном износу задужења које има „Зарубежњефт“ према Српској.
„Зарубежњефт у Русији даје гаранцију за овај кредит зато што има дуг према Српској, а камата ће се зарачунати Зарубежњефти касније, када он буде дефинитивно решавао тај проблем“, појаснио је Додик.
Он је истакао да су овакви услови прихваћени да се помогне Српској, али и да се помогне „Зарубежњефти“, која у ово време значајно инвестира и чини напоре да одржи производњу у Рафинерији нафте у Броду.
Предсједник Српске је додао да је износ кредита између 500 и 700 милиона евра, а да се верује да ће кредит бити максимализован.
„Желимо тим кредитом да помогнемо стабилизацију буџета и јавних фондова, да немамо проблема у погледу исплата плата, пензија и свега другога. Значајан део тог износа ићи ће на покривање доспелих обавеза за раније кредите, а готово половину износа желимо да упутимо у докапитализацију Инвестиционо-развојне банке Републике Српске и тиме подржимо реални сектор и производњу“, нагласио је Додик.
Он је навео да је захтев Српске био да грејс-период за кредит буде две до три године, каматна стопа два до три одсто, а период враћања 10-15 година, али да остаје да се то договори са банком која ће добити право да преговара са Српском о том питању.
Према Додиковим речима, кредитно задужење омогућава средњорочну стабилност финансијског сектора у Српској и додатни привредни развој.
Додик је истакао да Српска никада није тражила милијарду евра кредита, него да је јуче на састанку речено да је штета од поплава у Српској била у висини једног њеног буџета, који износи око милијарду евра.
Говорећи о енергетском сектору, Додик је истакао да Српска посредством партнерства са Русијом мора да обезбеди енергетску будућност.
„Она се може обезбедити искључиво тако што ће се довести у Српску руски гас, чије се резерве процењују на неколико стотина година, а што ће постати главни енергент у наредним деценијама, када се битно смањују залихе нафте“, истакао је Додик.
Додик је изразио и задовољство због тога што је руска компанија „Гаспром“ прихватила да са компанијом „ГасРес“ успостави директан комерцијални посао око испоруке гаса, тако да се гас неће морати куповати преко посредника.
Он је прецизирао да ће гас који ће се испоручивати бити јефтинији 180 до 200 долара по кубику у односу на ранију цену. „Захваљујући споразуму о испоруци мазута, у Бањалуци, на пример, неће бити проблема са грејањем“, рекао је предсеедник Српске.
Он је нагласио да ће се правити и нови погон за компресовање гаса да би се могла вршити његова дистрибуција широм Српске и да би га и други субјекти користили као енергент.
Према Додиковим речима, на Међународном сајму хране који је одржан у Русији током посете делегације Републике Српске разговарано је о могућностима да се део производа из Српске извози на руско тржиште.
Додик код Путина у Москви
„Желимо да потенцијалним произвођачима одавде на дугорочној основи обезбедимо две важне ствари за руско тржиште – квалитет и квантитет. У овом тренутку се неке робе потражују у енормним количинама, које немамо, а могли бисмо да их произведемо“, рекао је Додик.
Он је нагласио да је састанак са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином био прилика да се разговара о низу економских и политичких питања и међусобној сарадњи Српске и Русије, али и да се захвали председнику Руске Федерације за разумевање и подршку Дејтонском мировном споразуму онаквом како је и написан.
„Руска Федерација у континуитету исказује приврженост Дејтонском споразуму и посредством рада Савета за имплементацију мира и Савета безбедности УН, што је за нас веома важно, јер смо на тај начин могли да парирамо лажним извештајима разних високих представника који су, по правилу, кривили Српску“, напоменуо је Додик.
Он је додао да Српској не треба подршка Русије за њене хирове, него за оно што је реално – за спровођење Дејтонског мировног споразума у изворном облику.
Додик је подсетио и да се Руска Федерација константно залаже за укидање функције високог представника, што је јасно рекао и министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров.
Он је навео да је на састанку са Путином било речи и о политичкој ситуацији у региону, али и у Украјини, те сарадњи Русије и Српске у области културе, здравства, образовања…
„У оквиру културне сарадње, у Српској ће бити постављена изложба о царској породици Романов, коју је у Русији видело неколико милиона људи“, рекао је Додик.
Он је нагласио да је састанак са предсједником Путином био званични састанак који је раније договорен и који је одржан у Кремљу, а други по реду ове године.
„Овај сусрет је састанак континуитета на који није ишла партија, него државни функционери Српске. Тако смо разговарали искључиво о државним питањима. То што састанак пада у време предизборне кампање нама је било додатно оптерећење, јер смо морали да кампању на терену на кратак период задржимо“, рекао је Додик и додао да ће вероватно бити потребни и додатни састанци у Русији.
Он је додао да је, без обзира што је у Москву ишла делегација Српске, а не СНСД-а, и без обзира на злураде коментаре, поносан на то што председник Путин сматра СНСД важном политичком структуром.
Премијер Српске Жељка Цвијановић навела је да се у Русији разговарало о два кредита, који су колоквијално названи „мали“ и „велики“ кредит.
Цвијановићева је навела да су прецизиране ствари за „мали“ кредит, додајући да ће Влада Српске следеће седмице потписати одговарајуће уговоре и да ће бити у прилици да повуче средства.
„Чекамо да буду завршени сви потребни преводи да бисмо имали адекватну папирологију за прилагање документације уз овај посао“, рекла је Цвијановићева, напомињући да је реч о 65 милиона евра које Српска може повући ове године, те да је тај износ покривен општом одлуком Владе о задуживању.
Према њеним ријечима, „велики“ кредит ће бити реализован у некој каснијој фази.
„Тај кредит добићемо по пријатељским условима, а то значи као да јесмо држава, али сама имплементација ће се решавати другачије него када се то решава између две државе“, појаснила је Цвијановићева.
Срна
Извор: Факти.рс
