БЕОГРАД – Данас се навршава 69 година од ослобођења Београда у Другом свјетском рату, када су јединице Народноослободилачке војске Југославије /НОВЈ/ и совјетске Црвене армије ослободиле град након четворогодишње њемачке окупације.
Партизанске јединице под командом генерала Пеке Дапчевића и совјетске јединице на челу са генералом Владимиром Ждановом ослободиле су Београд 20. октобра 1944. године.
Током нацистичке окупације Београда, страдао је велики број Београђана, а град је претрпио велика разарања.
На спомен-гробљу ослободиоцима Београда пише да су за ослобођење овог града своје животе дала 2.944 борца Народноослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије, док су њемачке снаге имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.
Заједнички напад јединица НОВЈ и Црвене армије на град из више праваца, односно четири колоне, услиједио је током послијеподнева 14. октобра, али Нијемци су пружали отпор.
До вечери 16. октобра ослободиоци су пристигли до зграде Народног позоришта, у центру Београда, која је заузета сутрадан, а све до 18. октобра смјењивали су се напади и контранапади, док су се најжешће борбе водиле код жељезничког моста и код хотела „Москва“ на Теразијама.
Ослобођење Београда је симболично обиљежено 19. октобра увече, када је партизан Миладин Петровић на палати „Албанија“ на Теразијама, тада највишој згради у граду, развио југословенску тробојку с петокраком, а остаци њемачких јединица су се повукли преко Саве током ноћи 19. на 20. октобар.
Спомен-гробље ослободиоцима Београда код Новог гробља свечано је отворено 20. октобра 1954. године, на десетогодишњицу ослобођења.
Совјетски генерал Жданов и маршал Сергеј Бирјузов, који је руководио совјетским фронтом у оквиру чијих операција је била и Београдска, погинули су 19. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу 20. годишњице ослобођења Београда.
На мјесту трагедије на Авали подигнуто је спомен-обиљежје.
