Како се осећа српски отац када у породилишту у Грачаници за свог новорођеног сина добије екстракт рођених, с личним бројем бебе која је неожењена. Новој реалности на Косову и Метохији потребан је нови српски језик, нова косовска наука, нов идентитет, као би свакодневни живот био лакши.
Ђ. Р., као и све новорођене бебе у Грачаници, добио је „екстракт рођених”, а издала му га је Канцеларија за цивилно стање, коју заступа Душица Поповић, на „основу података из Централног регистра за цивилни статус”.
Уз податак из екстраката под рубриком „Брачно стање”, који би требало да посведочи да је Ђ. Р. неожењен, што је чудно јер се мушке бебе обично рађају ожењене, овај новопридошли грађанин Грачанице добио је „Лични број” што, вероватно, значи да се ради о јединственом матичном броју грађанина (ЈМБГ).
Овај скуп речи без значења и смисла на српском језику требало би да буде један обични извод рођених. Да, „документ” се издаје у косовској општини са српском већином. Отац једне неожењене бебе добио је екстракт рођених и уз њега нови идентитет за свог сина и прво понижење које му је поклонио и које ће га пратити целог живота.
Шта Београд може да задржи као посебан и сигуран механизам и њиме од овакве администрације заштити Србе на Косову и Метохији? Да ли су уступци Београда једини облик одобровљавања Албанаца? Колико траје њихова „добра воља” и од чега она зависи?Матичне књиге Републике Србије и АП КиМ, уз посредничку улогу Еулекса, лагано прелазе у руке садашњих косовских власти. То је, природно, део процеса који је договорен, то је део сервиса потребног понајвише Албанцима, па се с друге стране могао очекивати благотворни утицај примене овог договора.
Свеједно, то није утицало да личне карте, возачке дозволе и остали папири које издају српске институције, чије је седиште било на КиМ, буду признати или макар толерисани.
„Косовска документа су неминовност, о њима је за нас преговарао Београд, имамо ли ми неко друго решење…” Ове чињенице, с којима се суочио просечан Срби јужно од Ибра, само су детаљи широког оквира у ком је из њихових живота нестајала Србија, а уместо ње, на силу, пристизало Косово.
Елем, на шалтеру „Републике Косова”, што је, најчешћи превод на српски језик албанског назива „Republika e Kosovës” (енглеска верзија је Republic of Kosovo), дочекао је гетоизирани, обесправљени, често из свог града протерани Србин и затражио основна документа неопходна за његов опстанак и какво-такво функционисање на КиМ.
„Ако хоћете да платите порез у Косову Пољу не постоји никакво упутство на српском језику како то да урадите, а службеник који је јуче нормално причао српски језик, данас одбија да комуницира на српском”, каже један Србин у извештају с дебате „Српско-српски дијалог”.
У складу с међународним начелима и југословенском праксом формалне мултиетничности, која искључиво служи подршци државности и лепој слици о „нашем пројекту”, тог човека је на шалтеру дочекало „све што му је потребно, по највишим међународним стандардима”.
Дочекала га је нова администрација, направљена онако како Албанци замишљају „добре Србе”, неки од њих већ годинама статирају у тој администрацији и немају никаквих проблема. Дочекала га је туђа етничка слобода и бахатост победника, у њу он мора да се уклопи, јер цео свет – укључујући и Београд – говори да мора „прихватити нову реалност”.
Дочекао га је нови образац и нови српски језик и то српски језик који знају Албанци и њихов и полуписмени статисти. Језик који је њима прихватљив и разумљив никоме ништа не значи јер га већина не разуме.
Прогон и дуга, систематска елиминација научних институција Републике Србије јер оне „раде по другом систему” и свест да тај „паралелни свет” не може да постоји и да је непријатељски само су део процеса у ком ће Срби добијати нови неразумљиви језик и узимати документа која ће им наметати администрација и нова етничка власт.
Равноправна употреба језика прокламована је и гарантована свим страним и међународним законима, а формиране су и комисије за заштиту и чување српског језика на Косову, одржавани су семинари и штампане публикације које су, готово без изузетка, биле пример неписмености и дискриминације.
„Извршење у односима с јавним органима” био је наслов студије која је требало да укаже, заштити, сачува и подстакне свест и науку о значају употребе српског језика у јавном животу и администрацији, затим је формирана Канцеларија повереника за језике која директно одговара премијеру Хашиму Тачију.
Њен шеф, повереник за језике Славиша Младеновић, сматра да би чак и Закон о употреби језика требало поново превести јер је постојећи превод лош и неразумљив.
Он је, учествујући на округлом столу Пројекта „Српско-српски дијалог” у организацији Медија центра из Чаглавице и Фонда за отворено друштво (КФОС), разговарао с дванаесторо Срба и указао да је „проблем сложен и да не може да се реши само активностима Канцеларије као дежурног полицајца, него системским мерама целокупног друштвеног механизма”.
„Нова реалност” потребује нови српски језик, нову косовску науку, нови идентитет, она мора да направи раскид између сина Ђ. Р. и његовог оца, она ће ломити сваки отпор, посебност и слободу, без обзира на договоре, добру вољу и намеру.
