Колегијум Народне скупштине РС размотриће заказивање посебне сједнице парламента Српске, ради усвајања сета мјера и законских рјешења, које је предложила Влада Српске, с циљем санације стања проузрокованог поплавама.
Према ријечима предсједнице Владе Српске Жељке Цвијановић, утврђено је да ће се од нето плата одвајати 1,5 одсто од радника и 1,5 одсто од послодаваца. Иако није планирано, у договору са пензионерима, предложено је издвајање и од пензија од једне до пет марака на мјесечном нивоу у зависности од висине пензије. За оне пензије које су хиљаду и више марака одбијаће се пет марака, за пензије од 700 до хиљаду, четири марке, три марке за пензије од 500 до 700 марака, двије марке за пензије од 331 до 500 и једна марка од пензија до 331 марку.
Позитивни помаци за два мјесеца
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ће до позитивнијих помака полако доћи након наредна два мјесеца, током којих ће сигурно бити отежано пуњење буџета.
„Неки привредни субјекти ће почети да успостављају пословне операције, док ће другима, за чији опоравак је потребно више времена, бити помагано кроз сет мјера Владе Српске“, рекла је Цвијановићева.
Она је за „Прес Република Српска“ рекла да ће бити потребно извршити ребаланс буџета и на републичком и на локалном нивоу.
„Пожељно је да се то догоди и на нивоу БиХ, јер тамо има `скривеног` новца“, рекла је Цвијановићева и појаснила да у буџету БиХ има мјеста одакле могу да се „заграбе“ средства и усмјере у неке друге области.
Премијер Српске је рекла да цифра од 1,3 милијарде марака представља грубу процјену штете, те изразила бојазан да ће коначна сума бити још већа.
„Нису страдали само они којима је вода уништила имовину, већ ће се ова катастрофа осјетити у цијелом друштву. Требаће нам низ година за санацију“, рекла је Цвијановићева.
Поплаве показале одређене људске и институционалне слабости
Говорећи о својој ранијој изјави да је могуће кашњење у исплати пензија и плата буџетским корисницима, Цвијановићева је истакла да јој није била намјера да било кога плаши, али да није могла да каже да ће се лако прећи преко свега што се догодило.
Она је нагласила да су поплаве показале одређене људске и институционалне слабости, које ће лакше бити отклоњене сада, када су огољене и видљиве.
Цвијановићева је истакла да се, прије свега, морају проправити закони ради увођења стриктних правила за овакве ситуације да би се установило ко је шта требало да ради, додајући да је покренута опсежна анализа о томе ко се и на ком нивоу како понашао.
Власт у Добоју није жељела помоћ са нивоа Републике
Она је навела да постоје јасни показатељи да су Хирометеоролошки завод Српске и Цивилна заштита упућивали информације на локални ниво, да су све институције које су биле задужене за алармирање палиле „црвено свјетло“, али да је било оних који то нису видјели и нису алармирали ресурсе на локалном нивоу да би урадили све што је потребно.
„Одговорно тврдим да многи `окидачи` на локалном нивоу нису били активирани. И не само прије трагедије, него механизми који су морали, нису били покренути чак и у вријеме када се поплава дешавала“, истакла је премијер Српске.
Она је навела да локална власт у Добоју није жељела помоћ са нивоа Републике, па је тамо упућен повјереник.
„Када смо послали повјереника у Добој наслушали смо се `разних чудеса`, све до тога да је градоначелник Добоја /Обрен Петровић/ пријетио да ће се за помоћ обратити страним амбасадама и ОХР-у јер му се узурпира власт“, навела је Цвијановићева.
Она је истакла да власт не бјежи од утврђивања одговорности, те додаје да нико не треба бити амнестиран, али сигурно неће дозволити да се кривица, нечасност или било шта од оног што су многи из опозиције показали пребацује на Владу.
„Имате ситуацију да нам лекције о поплавама дијели лидер ПДП-а /Младен Иванић/, који се у вријеме катастрофе брчкао по бањама у земљама из окружења. Шта је то он могао да зна из неког велнес-центра? Или имате неког ко кува казан пасуља на простору који је загађен и гдје ништа није смјело да се убере прије доласка епидемиолошке службе“, рекла је Цвијановићева.
Она је најавила да би до 18. јуна требало да буде „заокружена прича“ о процјени штете од поплава, те навела да постоји неколико отежавајућих околности, јер се на локалном нивоу није свугдје једообразно поступало, иако постоје обрасци и методологија како се ради процјена штете.
Цвијановићева је истакла да тим активностима координира Републичка комисија за процјену штете и покушава да добије једнообразни формат, додајући да је то предуслов да би се могла сумирати укупна штета.
„С друге стране, имате и паралелне активности у свим организацијама које су нам се ставиле на располагање да бисмо могли да дођемо до технологије која ће бити читљива свима који буду потенцијални даваоци новца, без обзира на то да ли је ријеч о донацијама или међународним финансијским организацијама које дају кредите“, навела је Цвијановићева.
Жељка Цвијановић
Подсјетивши да је упућен захтјев за сазивање ванредне сједнице Народне скупштине Српске, Цвијановићева је навела да је у оквиру програма мјера на којима је радила Влада припремљен низ закона.
Она је подсјетила и да је планирано оснивање фонда солидарности за обнову Републике Српске након поплава са различитим изворима финансирања, који ће бити у функцији седам година.
Извор: РТРС
