Албанци поново покушали да омету обнову православне Цркве Светог Василија Острошког Чудотворца у Гусињу. Приведена 22 мештана.
Гусиње – Оно што смо наговестили пре неколико дана десило се у Мартиновићима код Гусиња, где су локални Албанци поново покушали да омету радове на рашчишћавању црквишта и обнови православне Цркве Светог Василија Острошког Чудотворца.
Обнова цркве која је ту саграђена 1938, а коју су Албанци порушили 1941. године, до сада је ометана безброј пута, али, власти су одлучиле да реагују тек недавно.
У суботу, када је претило да дође до жешћег сукоба Албанаца и православних верника, поново је интервенисала полиција. Када су Албанци покушали да “живим зидом” спрече долазак свештеника и верника који је требала да учествују у радовима на откопавању зарушеног црквишта и чишћењу православног гробља, полиција је интервенисала и привела 22 мештана Мартиновића, међу којима и једног малолетника.
– Желимо да оградимо комплекс црквишта. Укљањамо земљу која притиска темеље цркве. Желимо да све заштитимо од скрнављења. Али, поново проблем, који не служи на част нашим комшијама. Ми са њима и они са нама треба да живимо складно, уз уважавање свих различитости – каже за “Новости” отац Жељан Савић, који је био мета напада Албанаца више пута до сада.
Албанци из Мартиновића тврде да никоме нису казали ружну реч и оптужују полицајце да су их незаконито приводили. Наим Прељвукај, који је пре две недеље претио да ће “некога преселити на гробље” и даље тера по своме и тврди да земља припада његовим прецима.
– Земљиште површине 23 ара је црквено. Такву пресуду је донео Основни суд у Плаву, а потврдио је Виши суд у Бијелом Пољу и Врховни суд. То је неспорно – тврди отац Жељан Савић, који нуди и друге несумњиве доказе да камени зид представља остатке цркве. То потврђује олтарска апсида, разни елементи градње и остаци крста са некадашње цркве. Показује то и катастарски лист.
– Надамо се да ће се неразумни уразумити, да ћемо радове наставити у миру и да више никада литургију коју служимо на дан Светог Василија Острошког неће морати да обезбеђује полиција – каже отац Жељан.
Документи
Постоје документа по којима је 3. априла 1902. године, митрополит Митрофан Бан наложио свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу, да огради православно гробље и место за цркву, чија градња је почела 1928. а завршена 10 година касније. Освећење је обавио викарни епископ будимљански Николај Јокановић са свештенством. Јануара 1940, према извештају свештеника Ђорђа, у Мартиновићима јесу живела 154 Србина.
