Није моја дужност, а ни право, да више говорим државном врху Србије шта треба да учини у овом тешком тренутку. Све што сам имао да кажем о Косову и Метохији, већ сам јасно и јавно рекао и написао у годинама и деценијама иза нас. Нема више шта да поручујем!
Ово је изјавио академик Добрица Ћосић, српски писац и бивши председник Савезне Републике Југославије, поводом велике историјске дилеме пред којом се поново нашла Србија.
– Моје речи о Косову, нису се увек чуле тамо где је требало. Зато не желим у овом тренутку да дајем никакве нове поруке, нити процене. Одлука је на онима који су за то надлежни – рекао нам је Ћосић.
А ставове о Косову и Метохији писац је износио још од 14. пленума Централног комитета 29. маја 1968. године када је почео да упозорава на антијугословенске, великоалбанске и шовинистичке појаве у Покрајини.
После 1981. године и сепаратистичке побуне на КиМ, Ћосић је први пут изашао са идејом о подели Косова. Тај визионарски предлог потпуно је формулисао и сублимирао све до 2004. године када су “Новости” објавиле и његову књигу „Косово“.
Тада је поново јавно предложио територијално разграничење између Албанаца и Срба на Косову, на компромису историјског и етничког права.
Ћосић је изнео идеју да се разграничење спроведе референдумом српског и албанског народа уз активну сарадњу СБ УН, ЕУ и САД и да споразуми добију међународно признање и гаранцију.
Сажимајући тај предлог, писац је поручио:
– Ако су битку на Косову 1389. Турци добили на бојишту, Срби су је добили у духу. И Турци и Срби су ту битку у времену изгубили. Одговорност за будућност налаже данас Србима и Албанцима да вековну битку за Косово не реше на бојишту, него за зеленим столом, споразумом, поштовањем права једних и других и освету замене сарадњом. То је једина могућност да и Срби и Албанци остану победници на Косову.
