Бањалука – Администрација Била Клинтона знала да Бошњаци злоупотребљавају заштићене зоне УН, нападајући Србе ради провоцирања интервенције НАТО, пишу Независне новине”.
Заштићене зоне су створене 16. априла и 6. маја 1993. ради заштите бошњачког становништва од српских напада и почињених злочина током 1992. и у првој половини 1993. Али документи јасно показују да су Бошњаци свесно злоупотребљавали заштићене зоне, а да САД, иако су то знале, нису томе придавале пажњу.
Пример како је то функционисало је откривен у документу од 13. априла 1994. године, о двоипосатном састанку директора у Вашингтону на којем је расправљано о ефектима ваздушног удара против Срба због напада на Горажде. Само у једној реченици, у средини текста, успут је напоменуто да су напад у ствари испровоцирали Бошњаци, али се тој чињеници не придаје никаква пажња, пише лист.
Документ, наиме, почиње извештајем о Клинтоновој прес конференцији поводом напада, затим се наставља извештајем о нападу на Србе два авиона Ф-16. Истакнуто је да ће удари бити настављени ако Срби наставе нападе. Даље је наведено да је дошло до мањих тешкоћа у вези с нападом због лоших временских услова, због чега су пилоти имали проблеме да погоде мете. Затим се разговарало о подручјима око Горажда која су Срби освојили. Онда се у једној успутној реченици дословно спомиње следеће:
„При крају састанка, заменик је напоменуо да УН верују да су нападе у подручју Горажда испровоцирали муслимани“, истиче се у записнику. Након ове примедбе и даље се разговара о начинима како заштитити зону Горажда и натерати Србе на повлачење без освртања на ову информацију.
На наредном састанку о теми Горажда, одржаном 22. априла 1994. године, опет је разговарано о ефектима бомбардовања Срба, српском изазивању, спречавању даљих српских освајања око Горажда и другим сигурним зонама.
„Заменик се осврнуо на истрагу да ли обавештајна заједница има доказе да су муслимани испровоцирали српско напредовање у енклави Горажде“, истакнуто је у једној реченици, преноси лист и додаје да се у наставку записника говори о санкцијама против Србије, као и о превеликом ослањању на информације УН-а о ситуацији у БиХ. Након тога, изнесен је веома занимљив коментар:
„На крају, учесници састанка су изразили забринутост најновијим анализама ЦИА и ДИА да Срби неће даље значајно напредовати у Горажде“, истакнуто је, а да притом није објашњено зашто би чињеница да Срби неће даље нападати Горажде уопште била разлог за забринутост.
Сличне ствари су се дешавале и у другим зонама, као на пример у Бихаћу. У документу од 21. новембра 1994. године расправљано је о томе како створити ексклузивну зону без оружја око Бихаћа.
„Директори су закључили да нема довољно подршке за такву акцију зато што Уједињено Краљевство, Француска и Русија окривљују Муслимане због тешке ситуације око Бихаћа“, наведено је, имплицирајући бошњачку одговорност. Директори даље расправљају шта ће бити „окидач“ за жешћу акцију против Срба због напредовања остварених након муслиманске офанзиве од 24. октобра. Уместо адресирања муслиманске офанзиве из заштићене зоне, директори и у наставку расправљају о начину извођења ваздушних удара против Срба.
У документу од 27. новембра 1994. ЦИА процењује да је циљ српских напада на бихаћки регион онемогућавање офанзива босанске армије из џепа, а не заузимање града.
Другачије од Бихаћа није било ни у заштићеној зони Сарајево, као што се може видети из документа од 17. октобра 1994. године, у којем је поново расправљано о санкцијама против Србије, укидању ембарга на оружје Бошњацима и српским претњама офанзивом у Сарајеву. У једној реченици је напоменуто:
„Скрећемо вам пажњу да Срби прете да ће напасти владине снаге, око 500 војника, у демилитаризованој зони на планини Игман, ако се не повуку до четвртка. Пре две седмице француски УНПРОФОР је насилно уклонио 500 војника босанске војске из те зоне и уништио њихове траншеје“, истиче се у документу, који довољно говори сам за себе. Учесници састанка у Вашингтону се, међутим, не баве овим кршењем заштићене зоне од Бошњака, него се баве плановима даљих акција против Срба.
О очигледној пристрасности америчке администрације говори и документ ЦИА од 12. августа 1994. године, у којем Мајкл Роуз, генерал УН-а на терену, упозорава да би кршење заштићених зона требало да се односи и на Бошњаке. У том документу пише да су се неке одлуке НАТО-а потенцијално односиле и на нападе против Бошњака, али да би кршења од Бошњака морала бити „флагрантна“ да би били одобрени напади против њих.
„Али чак и тада би САД могле да искористе принцип ‘двоструког кључа’ да спрече ваздушне ударе (против Бошњака)“, дословце пише у документу, пренеле су “Независне”.
