У моменту када је на делу велики притисак Запада – ЕУ и САД – да Србија прихвати и призна отмицу и сецесију Косова дешава се и нова фаза у покретању „војвођанског питања“ од стране покрајинске владе предвођене Бојаном Пајтићем. Такво нешто је могуће само у Србији данас. Уместо да политичке снаге власти и опозиције стану уз владу која се ето ипак осмелила да каже какво такво НЕ ултиматуму Запада политичке странке се утркују ко ће јаче ударити нож у леђа влади и у овом случају и држави.
Демократе и Чедин ЛДП су наравно за прихватање понуђене „капитулације Србије“ којом једном за свагда прихватили и признали албанску дружаву на Косову и Метохији, а при томе Срби тамо не би ништа добили – чак ни некакву имагинарну „аутономијицу“ а да о „ентитету“ и не говоримо. У влади је УРС исто тако био на страни евроатлантских снага које говоре о „Европи која нема алтернативу“ па и по цену Косова. Дачић је био и за прихватање „предлога“ и против тога истовремено, по ко зна који пут пркосећи законима логике, а настојећи да се истовремено прикаже домаћој јавности како некакав патриота а и странцима као „кооперативан момак за све ситуације“.
Остало је било на Вучићу и Николићу и они су преломили да се не иде у капитулацију на ноге бароници Ештон. Некима је ово лоше јер се одричемо „светог слова – датума“ а некима од оних који су патриотске оријентације је ово половично, привремено и неискрено. Тако да овим потезом власт предвођена Вучићем и Николићем није добила подршку готово никог, осим усамљеног и маргинализованог ДСС-а. Европејци су разочарани овим НЕ, али и неки патриоти јер су се надали „предаји“ да би могли прогласити ову власт као издајничку. Но ако власт на крају попусти и пристане на неко „компромисно“ решење биће осим ње одговорни и они који је нису подржали у отпору западњачком ултиматуму. Но иако ову власт у погледу изрицања тог НЕ није подржао готово нико не треба потценити подршку обичаног човека коме се овако враћа нада и поверење у државу. Да ли је то привремено или трајно, доследно или половично убрзо ћемо видети.
Да се вратимо «подршци» влади у овом тешком и драматичном моменту. ДС је не само кроз уста свог председника Ђиласа рекао да ће «подржати власт» у прихватању па и у признање сецесије Косова, чиме се заправо нудио странцима „ако они неће ето ја сам спреман да то одрадим“, већ су и кроз свог потпредседника Пајтића извршили још један удар на државност Србије – покретањем питања статуса Војводине.
Наиме Бојан Пајтић је предложио усвајање Декларацију о заштити уставних и законских права Војводине (па још и на 10.4. дан формирања НДХ) којом би се ојачала позиција Војводине и игнорисао Устав Србије којим су бројне надлежности покрајинске администрације проглашене као неуставне. До сада је покрајински ДС игнорисао одлуке Уставног суда а сада би очигледно хтели да кроз Декларацију трајно суспендују Устав на територији покрајине Војводине. Покрајинска власт излази са Декларацијом као пробним балоном у моменту када се ломи судбина Србије и њеног односа према КиМ. Стога смо уверен да није војвођански ДС аутор ове Декларације.
Покретање војвођанског питања од стране покраинске власти у Новом Саду у моменту када је Србија под огромним притиском да прихвати ултиматум ЕУ и да се одрекне Косова је у најмању руку скандалозно. Чини се да Војвођанска власт користи овај тренутак да добије још овлашћења која до сада нису имали или она која су противуставна.
Но сва је прилика да су за овакав потез добили зелено светло негде на Западу да би додатно појачали притисак на власт у Београду. Очито је да се после косовске кризе Србији отвара још једна – војвођанска. Вероватно ово значи и да је власт у Србији прихватила ултиматум ЕУ би следећа на реду била федерализација и конфедерализација Србије – на челу са Републиком Војводином. Чим се заврши са Косовом прелази се на Војводину и Републику Српску, чега је и видимо изузетно свестан Милорад Додик.
То што ради Пајтић и ДС јесте отвореније показивање сепаратистичких тенденција него до сада, јер на пример рећи да је “Војводина вољом грађана у Србији” значи да би могла и вољом грађана да изађе из ње. Показало се да је Бојан Пајтић већи аутономаш од Ненада Чанка. Но он је до сада био прилично опрезан и готово никада није ризиковао. Али сада је прешао црвену линију и вероватно је свестан ризика да овакви опасни и хазардерски потези могу имати последице по њега. Но ваљда је «морао то да одради» као и да му је у пакету обећана «заштита од прогона републичке власти». Њему се чини да ће можда морати жртвовати неког свог сарадника али да ће он остати ту где јесте и стога чини то што чини. Видећемо да ли је у праву.
Политички гледано овај скандализни потез Бојана Пајтића је дошао као наручен странкама владајуће коалиције. Тиме се покрајински али и ДС у целини “наместио” пре свега СНС-у. Наравно да Пајтић и Јешић нису глупи да би сами себи пуцали у ногу и да би властима и СНС додатно дигли рејтинг, већ је као што смо рекли «дошао глас из света да је време да Војводина тражи своје». Они су свесни да би такав захтев војвођанске власти био са благонаколношћу прихваћен у Бриселу и Васингтону као врста додатног притиска на власт у Београду, а и нови аргумент “ето ми смо послушнији од ових на власти”. Уз подршку влади да настави путем евроинтеграција, без Косова наравно, ова Декларација иде у пакету као “сигнал” Бриселу и Вашингтону да имају врло «податнију» алтернативе актуелној власти. Како им гори под ногама због корупције у покрајинским органима и фондовима овај потез им се чини као једина сламка спаса.
Одлагање доношења ове и овакве Декларације показује да су се покрајински и републички ДС уплашио компромитације и могућих истрага око Развојне Банке Војводине у којој су нестали бројни милиона евра. То је наравно изазвало реакцију и на до сада прилично умртвљеној патриотској сцени у Војводини и у Новом Саду. Најављен је митинг који организују неки синдикати и НВО а придружиће им се као учесници и странке које су против аутономашког блока. 
Неки наравно примећују да у данима када се дешавају ломови који ће одредити будућност Косова а и Србије у целини на Тргу Републике не може ни да се скупи пар хиљада људи, док се око појаве Декларације са сепаратистичким тенденцијама најављују масовнији протести. Зашто је то тако? Па око преговора о будућности Косова смо имали мало информација до сада, да би влада на крају крајева одбила предлог као неприхватљив и који значи прихватање сецесије Косова. Наравно да је тешко мобилисати људе на патриотској основи против власти ако је та иста власт, барем у овој фази преговора, одбила ултиматум Запада. Исто тако су патриотске снаге прилично слабе, неорганизоване, међусобно подељене и нису до сада успеле да превазиђу “дечије болести” политичког ангажовања.
Зашто се онада дигла толика “фрка” око Декларације у Војводини. Да ли је у питању искрени страх патриотски настројених припадника већинског народа од могућег покретања процеса одвајања које би на крају могло да се заврши и сецесијом по црногорском сценарију. Да, то јесте заиста присутно као опипљив страх код дела Срба у Војводини који се после Петог октобра опет осећају као у време титоизма – као национална мањина. Овакве најаве Декларација само тај присутни страх чине јачим и на реалнијим основама заснован. Ако ДС жели да се покаже као странка која није аутономашка са сепаратистичким тенденцијама, она би морала да води сасвим другачију политику. Но они су кренули одавно другим путем. До сада је ДС вукао важне потезе у правцу јачања аутономије која је прешла и уставне оквире, а да је и даље “зли аутономаш који хоће да отцепи Војводину” остајао Ненад Чанак. Медијска контрола у време власти ДС је и у Београду и у Војводини онемогућила било какву критику Бојана Пајтића. То очигледно више неће бити могуће – од сада је Пајтић на мети као глави аутономаш и глава покрајинске корупције иако се годинама трудио да то закамуфлира.
Неко може да каже да се ова Декларација “наместила” странкама на власти па да је они користе да потврде свој патриотизам (са или без наводника) и да конкуретском ДС набаце етикету “аутономаша” и “сепаратисте у покушају”. То је све вероватно тачно, но питање је да ли је то истина и у којој мери је власт у покрајини спремна да иде у правцу федерализације па и сепаратизма. Анализа понашања око одлука Уставног суда око неуставности ингернеција покрајинске власти по Статуту Војводине, те паника од могућег губљења власти показују високу спремност да крену путем слабљења и подривања државе да би задржали своју власт и по могућству да је ојачају до нивоа «Војводина република».
Оно што највише брине у овој причи је да су до сада покрајинске власти, а нарочито носиоци аутономаштва Пајтићев ДС и Чанкова Лига уживали не само изузетну подршку београдских центара моћи и медија већ што је још важније директну заштиту западних центара моћи којима је било у интересу да ослабе Србију или да је уцењују “војвођанским питањем”. Порука који нам светски моћници шаљу преко Пајтића јесте – “ако не попустите око Косова имаћете одмах велики проблем у Војводини”.
Слична је порука коју нам шаљу преко Тачија “ако не прихватите ултиматум ЕУ Срби са Косова ће бити опасно угрожени и ми ћемо насилно освојити север Косова”. Наравно да је реч о неприкривеној претњи насиљем над косовским Србима. Но очигледно је реч о врсти притиска у овој фази преговора за шта је добио сигнал од оних које је и до сада слушао на Западу. Но ако Срби морају да слушају претње и уцене које долазе од албанског терористичког харамбаше Тачија срамота је да сличне поруке добијамо и од странке коју барем номинално воде Срби и која је до сада била у власти. Неки су приметили да то није први пут, јер се у време титоизма дешавало да се албански и војвођански политичари (ови други су били некакви Срби) координирано делују да би ослабили и поделили Србију. Стога морамо признати да у односу на Пајтића и Ђиласа Борис Тадић данас изгледа ипак као некакав патриота. Наравно да овим не ревидирамо бројне критике и осуде тадићевог режима, већ желимо да нагласимо да су ДС наследили још гори од њега.
Видовдан
