Драган Иветић, бранилац генерала Ратка Младића, рекао је да је бивши командант Унпрофора Руперт Смит одлуку о бомбардовању Војске Републике Српске /ВРС/, после друге експлозије на сарајевској пијаци Маркале у августу 1995. године, донео без пресудног доказа о кривици српске стране, на основу на брзину добијених и непотпуних информација.
Ако се генерал Младић осетио пониженим, требало је само да заустави своју војску”, рекао је Смит
Смит је одговорио да је “био и остао потпуно уверен у своју тадашњу одлуку”, понављајући да је, после разматрања свих доступних извештаја о истрази на Маркалама, “закључио да је граната на пијацу долетела из правца на којем су били положаји ВРС”.
Упитан да ли је у обзир узео и налаз руског пуковника Унпрофора Андреја Демуренка према којем граната није могла бити испаљена са положаја ВРС, Смит је одговорио потврдно, наглашавајући да се с тим налазом није сагласио зато што није био заснован на свим расположивим информацијама, преносе београдски медији.
Одлуку да због тога затражи ваздушне нападе на ВРС Смит је, како је објаснио, донео на основу закључака Лондонске конференције из јула 1995. године, према којима је сваки напад на заштићене зоне узроковао НАТО ударе. О тим закључцима, према Смитовим речима, на време је био обавештен и генерал Младић.
Према оптужници, која генерала Младића терети за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима, та граната убила је 43 особе, а ранила 75 грађана.
Бранилац Иветић сугерисао је да Унпрофор није демилитаризовао муслиманске енклаве у источној БиХ – Сребреницу, Жепу и Горажде – иако му је то била дужност према споразуму о проглашењу енклава за “сигурне зоне УН”, потписаном 1993. године.
Потврђујући да енклаве нису биле демилитаризоване и да је такозвана Армија БиХ из њих покретала нападе, британски генерал је, међутим, назначио да разоружавање није било задатак Унпрофора, већ самих зараћених страна, а да су “плави шлемови” били задужени да буду “сведок” тог процеса.
Одговарајући на питања Младићевог адвоката, Смит је потврдио да је у фебруару 1995. знао за “бар једну” испоруку оружја и опреме Армији БиХ преко тузланског аеродрома, око чега је дошло до “напетости” између Унпрофора и НАТО-а, који је негирао да су авиони слетали у Тузлу.
Армија БиХ је у једном случају спречила припаднике Унпрофора да прегледају авион, посведочио је Смит. На Иветићево питање да ли је због тога запретио властима у Сарајеву ваздушним ударима НАТО-а, одговорио је негативно. Суђење Младићу биће настављено сутра, исказом следећег сведока оптужбе.
“Хтели смо да понизимо Младића”
Одговарајући на питања одбране, генерал Смит је посведочио и да је на мети ваздушних удара НАТО-а против српских снага, који су уследили после Маркала, било и село код Калиновика у којем су сахрањени родитељи генерала Младића.
Сврха тог напада била је да се покаже како “Младић није у стању ни да заштити посмртне остатке својих родитеља”, потврдио је Смит, пошто је бранилац Иветић то цитирао из његове књиге “Употреба силе”. Ту информацију Унпрофор је, у време напада, дао и сарајевској штампи.
“Ако се генерал Младић осетио пониженим, требало је само да заустави своју војску”, рекао је Смит.
