Жељка Цвијановић прва је жена на челу Владе РС, а у њеном кабинету пет ресора повјерено је женама.
У саставу нове Владе биће шеснаест министара, међу којима су нека нова, али и већ позната имена.
Зоран Тегелтија – министар финансија
Тегелтија је рођен је 1961. године у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и Гимназију, а потом Економски факултет у Сарајеву. Године 2006. завршио је магистарске студије, а 2008. године стиче звање доктора економских наука. Радио је у Рафинерији нафте у Броду, Републичкој управи јавних прихода БиХ, Управи јавних прихода РС, те Управи царина РС. Био је и савјетник директора, шеф царинске испоставе, начелник сектора за царинско-правне послове, те шеф одсјека за наплату прихода и статистичке анализе. Од 2000. до 2002. године био је посланик у НСРС, а од 2004. године начелник општине Мркоњић Град. Био је предавач у ШЦ Управе царина РС, члан Комисије за провођење царинске политике БиХ, предсједавајући Комисије за границе БиХ, виши асистент на Универзитету ПИМ у Бањалуци, а од 2009. године је доцент на Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент у Бањалуци – област финансија. Ожењен је и отац двоје дјеце. Национална припадност: Србин.
Радислав Јовичић – министар унутрашњих послова
Рођен је 1971. године у Угљевику, гдје је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Вишој школи унутрашњих послова и на Факултету безбједности у Београду, а тренутно похађа и постипломски студиј на Факултету за безбједност и заштиту Универзитета
„Синергија“. У свом двадесетогодишњем искуству рада у полицији био је командир вода одреда специјалне полиције, помоћник начелника за унутрашњу контролу у Служби специјалне полиције, затим командир јединице полиције за обезбјеђење личности у покрету, те начелник Управе за заштиту личности и објеката МУП-а РС. Обављао је и дужност замјеника команданта Јединице за специјалну подршку и начелника Службе за оперативну подршку у Сипи, одакле га је 6. јуна 2009. године смијенио високи представник Валентин Инцко, под лажном оптужбом да је прислушкивао међународне званичнике по налогу власти РС. По укидању одлуке, 2012. године, преузео је дужност шефа Одјељења за безбједност на Универзитету у Бањалуци.Тренутно ради на пословима консултанта за заштиту информација и истраге. Отац је једног дјетета. Национална припадност: Србин.
Горана Златковић – министарка правде
Рођена је 1951. године у Босанској Крупи, стално је настањена у Броду. Завршила је Правни факултет у Бањалуци и положила правосудни испит у Сарајеву. Од укупно 33 године радног стажа, 15 година је била на функцији судије и тужиоца, а пет година адвокат.
Од 2007. године до избора за члана Владе РС у претходном сазиву обављала је послове окружног тужиоца у Окружном тужилаштву Добој, док је 2008. године именована за члана ВСТС БиХ, гдје је од 2008. године обављала и функцију потпредсједника. Национална припадност: Бошњакиња.
Лејла Решић – министарка управе и локалне самоуправе
Рођена је 1981. године у Приједору, гдје је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 2006. године на Факултету политичких наука у Сарајеву, Одсјек журналистика, гдје је а постдипломским студијима, на смјеру Дипломатија у савременом свијету. Радила је у ЈП РТРС, као уредник Информативног програма Телевизије Републике Српске, а била је члан Владе и у њеном протеклом сазиву. Национална припадност: Бошњакиња.
Игор Видовић – министар за економске односе и регионалну сарадњу
Рођен 1975. године у Бањалуци, гдје је завршио основну и средњу школу. На Електротехничком факултету у Бањалуци дипломирао је 2004. године. Неколико година је радио на мјесту демонстратора на Катедри за електронику ЕТФ и у Телекомуникацијама РС. У мандату од 2004. до 2008. године био је одборник у Скупштини града Бањалука. Запослен је у УИО у Сектору за информационе технологије као администратор системског софтвера. Од јуна 2009. године члан је УО РТРС, а од 2012. године и предсједавајући овог тијела. Ожењен је, отац троје дјеце. Национална припадност: Хрват.
Петар Ђокић – министар рада и борачко-инвалидске заштите
Рођен је 1961. године у Брчком, гдје је завршио основну школу. Средњу школу унутрашњих послова завршио је у Сарајеву, а Економски факултет у Београду. Радио је у органима унутрашњих послова у Брчком и био директор приватног предузећа „Интермаркет“ Брчко. Обављао је и дужност повјереника за избјегла и расељена лица у Брчком, те дужност инспектора у Комесаријату за избјеглице РС. У више мандата је биран за народног посланика у НСРС, а два пута за предсједника Народне скупштине РС, а у више скупштинских сазива обављао је и дужност предсједника Одбора за одбрану и безбједност. Живи у Брчком и отац је једног дјетета. Национална припадност: Србин.
Маида Ибришагић Хрстић – министарка трговине и туризма
Рођена у Бањалуци 1959. године, инжењер архитектуре. Завршила је магистарски студиј на Архитектонско-грађевинском факултету у Бањалуци. Пријавила магистарску тезу из области архитектуре и урбанизма Проблем „бесправне изградње“ на подручју града Бањалуке – социолошки аспект. Стручни испит из ове области положила је 2001. године у Министарству за урбанизам, стамбено-комуналне дјелатности, грађевинарство и екологију. Стални је судски вјештак из области архитектуре, те овлаштени вјештак за вјештачења у управним поступцима пред органима управе и самоуправе из области архитектуре. У више наврата боравила је на студијским програмима у иностранству, укључујући Италију, Аустрију, Швајцарску. Посједује и богато теоријско и практично искуство у планирању и пројектовању туристичких комплекса и објеката. У досадашњој каријери радила је у Урбанистичком заводу, МДП Врбас, Истраживачко-развојном центру у Бањалуци. Од 2006. до 2011. године у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију била је помоћник министра. У том министарству тренутно је запослена на пословима стручног савјетника. Добитник је бројних награда и признања на међународном и локалном нивоу, међу којима истиче награду „Златни кључ“ Београда. Удата је, мајка једног дјетета. Национална припадност: Бошњакиња.
Жељко Ковачевић – министар индустрије, енергетике и рударства
Рођен је 1957. године у Бихаћу. Доктор је економских и магистар правних наука са дугогодишњим радним искуством на значајним менаџерским функцијама у привреди и јавној управи. Био је директор Штампарије
„Братство“ у Бихаћу, републички војни тужилац, управник Царинарнице у Бањалуци, те инспектор за примјену царинских прописа у Управи царина РС и руководилац слободне зоне Бањалука при УИО БиХ.
Прије избора за министра, био је директор „Електро-Крајине“. Осим тога, дугогодишње искуство биљежи и у области образовања и науке – од средњошколског до универзитетског професора, на групи економских и правних предмета. Ожењен је и отац двоје дјеце. Национална припадност: Србин.
Недељко Чубриловић – министар саобраћаја и веза
Рођен је 1953. године у Крупи на Врбасу. Дипломирани је машински инжењер. Више од двадесет година је провео на пословима у привреди – од конструктора до директора предузећа. Био је предсједник Извршног одбора града Бањалука и директор Дирекције за путеве Републике Српске. У претходна два сазива Владе РС био је министар саобраћаја и веза. Ожењен је и отац двоје дјеце. Национална припадност: Србин.
Стево Мирјанић – министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
Рођен је 1945. године у Романовцима код Градишке. Пољопривредни факултет у Сарајеву завршио 1971. године, магистрирао 1978. године, а докторирао 1984. Био је члан Владе БиХ и министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду, затим генерални директор Комбината АИПК – Бањалука, те члан Савезне Владе СФРЈ у Београду – министар без портфеља, предсједник Међурепубличког комитета за тржиште и цијене.
Такође, био је и члан СИВ СФРЈ и савезни министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду 1988-1992. године, те предсједник Савјета за аграрну политику Владе СФРЈ. Био је и директор у Пољопривредној банци Агробанке у Београду, 1992-2004. године. Током каријере, био је, између осталог, и предсједник УО Института за проучавање љековитог и ароматичног биља „Јосиф Панчић” у Београду, затим члан Предсједништва Привредне Коморе у Сарајеву, Предсједник ИО Удружене Привредне банке Сарајево, те члан УО више предузећа из области примарне пољопривредне производње, прераде и промета пољопривредних призвода, члан Комисије за рурални развој РС. Професор Мирјанић је сенатор РС и редовни професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци, шеф студијског програма „Аграрна економија и рурални развој“ и руководилац првог мастер студија – усмјерења рурални развој, те ментор више магистарских радова и докторских теза. Објавио је осам књига и 136 стручних и научних радова. Национална припадност: Србин.
Сребренка Голић – министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију.
Рођена је 1958. године у Бањалуци, гдје је завршила основну школу, Гимназију и Правни факултет. Радила је као шеф Службе правне помоћи у Скупштини општине Челинац, руководилац Сектора правних и кадровских послова у предузећу „Шипад-комерц“ из Сарајева, помоћник директора за правне послове у бањалучком предузећу „Крајина-промет“, затим као секретар Секретаријата ГО СНСД-а, те као шеф кабинета предсједника и савјетник предсједника Владе. Прије избора за члана Владе РС била је директор Службеног гласник Републике Српске. Удата је и мајка једног дјетета. Национална припадност: Бошњакиња.
Горан Мутабџија – министар просвјете и културе.
Рођен у Сарајеву 1962. године. Основну школу и гимназију завршио у Хаџићима. Дипломирао је 1986. године у Сарајеву на Природно-математичком факултету, Одсјек за географију, а постдипломски студиј из Регионалне географије завршио 2001. године на Природно-математичком факултету у Бањалуци. У Београду је 2008. године одбранио докторат из просторног планирања на Географском факултету Универзитета у Београду. Од 1989. до 1992. године радио је у Ваздухопловној војној гимназији у Мостару, а у периоду 2002-2008. године радио је у Дирекцији за цивилно ваздухопловство БиХ, те био представник БиХ у Комисији за ваздухопловну метеорологију Свјетске метеоролошке организације и радној групи за ваздухопловну метеорологију Међународне организације за цивилно ваздухопловство .
Од 2000. године предавач је на Филозофском факултету у Палама, гдје је био шеф Катедре за географију, а тренутно је продекан за научно-истраживачки рад Филозофског факултета у Палама. Објавио је 22 научна рада из домена ваздухопловства, просторно-функцијских односа и демографске стварности РС. Ожењен је, отац двоје дјеце. Национална припадност: Србин.
Давор Чордаш – министар за избјеглице и расељена лица
Рођен је 1959. године у Славонском Броду. Основну школу је завршио у Броду, Гимназију у Славонском Броду, а Природно-математички факултет у Сарајеву.
Између осталог, радио је као средњошколски професор у Маглају, асистент на Пољооривредном и ПМФ у Сарајеву, заступник у Парламенту ФБиХ, замјеник министра социјалне политике и избјеглица у Влади
ФБиХ, те савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ. Од 2006-2010. године био је потпредсједник Републике Српске из хрватског народа. Ожењен је и отац шесторо дјеце. Национална припадност: Хрват.
Слободан Станић – министар здравља и социјалне заштите
Рођен је 1963. године у Чајничу, гдје је завршио основну школу и гимназију. На Медицинском факултету у Сарајеву дипломирао је 1989. године, а 1999. године је положио и специјалистички испит из опште хирургије. 2008. године завршава додатну едукацију из породичне медицине, а 2013. године магистрирао на Медицинском факултету у Бањалуци. Од 1989. до 2006. године радио је у Дому здравља у Новом Граду као љекар специјалиста, те као директор Дома здравља у Новом Граду од 2000. до 2005. године. Од 2006-2008. године радио је као руководилац Филијале Фонда здравственог осигурања РС у Приједору, те од 2008-2009. године на пословима координатора за примарну здравствену заштиту. Од 2009. године до данас обавља дужност директора акредитоване и сертификоване Јавне здравствене установе Институт за јавно здравство. Добитник је годишње награде за организацију здравствене службе за 2012. годину, коју додјељује Комора доктора медицине РС. Члан је Друштва доктора медицине РС и Коморе доктора медицине РС. Ожењен је, отац двоје дјеце. Национална припадност: Србин.
Јасмин Комић – министар науке и технологије
Рођен је 1956. године у Бањалуци, гдје је завршио основну школу и Математичку гимназију. Дипломирао је на Економском факултету у Бањалуци, а магистрирао на Економском факултету у Београду. Докторирао је на Економском факултету у Бањалуци, гдје је изабран у звање редовног професора. Обављао је функцију продекана за наставу, био шеф Катедре за математику и статистику и предавач на постдипломским студијама на бројним факултетима. Био је на стручном усавршавању у Јапану, Шпанији и Данској. Аутор је или коаутор седам књига и више од 45 научних и стручних радова, а био је и вођа пројектних тимова за девет научно-истраживачких пројеката, те је, као експерт, учествовао у изради више од 25 пројеката. Био је члан Комисије за праћење процеса економских реформи НСРС, Савјета за статистику РС, УО Градске развојне агенције Бањалука, Управног одбора СРНА. Од 2004. године до именовања у састав Владе РС, обављао је функцију замјеника градоначелника Бањалуке. Ожењен је и отац двоје дјеце. Национална припадност: Бошњак.
Нада Тешановић – министарка породице, омладине и спорта.
Рођена је 1952. године у Бањалуци, гдје је завршила основну школу и Гимназију, а дипломирала је на Економском факултету у Загребу. Цијели радни вијек је провела у просвјети. Запослена је као професор економске групе предмета у Економској школи у Бањалуци. У ваннаставним активностима нарочито се истицала у раду са омладинским организацијама, као и многобројним хуманитарним акцијама. 2000. изабрана је за одборника Скупштине града Бањалука. За посланика у НСРС изабрана је 2002, као и 2006. године, када је била и потпредсједник парламента Српске. Обавља дужност потпредсједника СНСД и добитник је Ордена Његоша другог реда. Удата је, мајка двоје дјеце. Национална припадност: Хрватица.
