БИЛЕЋА – Ученици билећког Средњошколског центра „Голуб Куреш“, њих 18, данас су за своје суграђане и школске другове одржали предавање у одбрану ћирилице, у просторијама локалног одбора Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“.
Поређани за округлим столом они су темељито и аргументовано говорили о овом писму, о његовој појави, развоју, промјенама и значају кроз историју. Затим о њеним забранама кроз историју, отпору и опстанку, коначној Вуковој реформи до статуса једног од најсавршенијих писама данас, о објективном страху због политичке и законодавне, лингвистичке и практичне небриге и занемаривања ћирилице као српског националног идентитета, те о разлозима зашто је морамо бранити и од кога.
За ово предавање, које је изазвало велико интересовање и напунило салу билећког одбора СПКД „Просвјета“, ученике је припремила професорица српског језика и књижевности Тања Бубрешко. Према њеним ријечима, ова тема није изабрана случајно, већ су је сматрали својом обавезом, нарочито под кровом ове установе која је још од прошле године била иницијатор њеног организовања.
– Мислим да, ипак, нисмо закаснили са овом темом иако смо одговорни да је кроз различите видове стално осмишљавамо. У години у којој славимо бројне јубилеје, стогодишњицу Првог свјетског рата, 150 година од смрти Вука Караџића и 200 година од чувене његове „Писменице“, нека овај час буде наш заједнички мали допринос и веза са тим великим догађајима – истакла је Бубрешко.
Билећки средњошколци одржали час у одбрану ћирилице
Једна од ученица које су приредиле овај час је и Јелена Радмиловић, која похађа други разред гимназије. Како каже, кроз рад на овом пројекту и сами учесници су научили много о ћирилици, као и о историји српског језика уопште, што им је дало подстицај да се боре за њега и да још више теже ка очувању овог писма.
– С обзиром на то да је међу нашом публиком данас било и пуно ученика, мислим и надам се да ће то доста утицати да и они почну више да употребљавају ћирилицу у свакодневном животу – закључила је Радмиловићева за „Моју Херцеговину“.
Извор: Моја Херцеговина
