Број грла стоке у нашој земљи смањен је за чак 184.000 за само пет година. Податке је објавила Агенција за статистику БиХ, а из њих је видљиво да су у плусу једино бх. овчари.
Број оваца повећан је за 16.000, док су драстично опале бројчане вриједности говеда, свиња и коња, у периоду од 2006. до 2011. године.
Бх. фармери истичу да нису изненађени, а власт криве за овакво стање. Сматрају да се у домаћу производњу не улаже довољно, док им увезена грла и месо стежу омчу око врата. Апсолутно је тачно, наглашавају они, да је сточни фонд све сиромашнији.
„Да је број грла стоке знатно смањен, осјећају сви узгајивачи. Ситуација је таква да морате да обарате производњу. Држава размишља само о томе како да додатно оптерети сељака. Лјуди напуштају производњу хране, иако она у свијету константно поскупљује. Вјерујте, месо ће да постане луксуз, а ми то занемарујемо“, критикује Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња РС.
Разочаран је и Стојан Маринковић, предсједник Комисије за заштиту домаће производње БиХ, што најбоље илуструје његова реченица да су неки сточарски сектори, када је број грла у питању, у минису до сто одсто.
„У задње четири године наш сточни фонд рапидно је у минусу. Пољопривредна производња нам је јако угрожена. БиХ је иначе аграрна држава, а зна се да без богатог села и сељака нема ни богате земље. Производња хране је стратешко оружје и ко је не буде имао, неће бити господар своје земље. Истовремено, код нас се увози отпад са свих меридијана“, јасан је Маринковић.
Проблем је, истиче Лјубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије, то што је сточна храна скупа, а стока јефтина.
„На примјер, јунад су сада око четири марке по килограму живе ваге, а месо у месницама је на нивоу када су јунад коштала пет марака. Ја мислим да ће у наредне двије године сточни фонд додатно да осиромаши, јер ми немамо сточне хране, а откупне цијене су ниске“, каже Малетић.
Вапаји бх. фармера нису од јуче, већ се они жале већ годинама, те упозоравају да без јаке пољопривреде нема ни јаке државе. Али, чини се да њихове жалбе не чују они који би требало да стање промијене набоље.
