Највјероватнија мјера која се разматра јесте увођење реципроцитета за производе из БиХ на европском тржишту, што би могло да значи скидање са листе повољне трговине са ЕУ неких производа које БиХ извози.
Уколико БиХ настави да забрањује увоз пољопривредних производа из Хрватске, могла би да се суочи са санкцијама Брисела, пишу Независне новине.
Лист преноси изјаву неименованог европског дипломате да Брисел сматра да је понашање БиХ „недозвољени протекционизам неких великих пољопривредних произвођача“, и да је „стрпљење ЕУ при крају“.
Да је те пријетње потребно схватити озбиљно, показује и чланак на европском порталу Јуропијан војс , блиском бриселској администрацији, у којем неименовани европски дипломата тврди да мјере Министарства спољне трговине и економских односа БиХ „штете интересима потрошача у БиХ, јер им онемогућавају да купују јефтине производе“.
Тај портал, такође, тврди да ће тема трговинских односа између БиХ и Хрватске бити на дневном реду састанка политичких лидера и институција БиХ са комесаром за проширење Штефаном Филеом у октобру у Бриселу.
Филеов портпарол, Петер Стано, рекао је да Европска комисија сматра да БиХ треба да дозволи увоз свих производа из Хрватске који задовољавају стандарде који важе у БиХ.
„БиХ не би требало од Хрватске да тражи више стандарде од оних које сама примјењује према сопственим потрошачима“, рекао је он.
Он је појаснио да је током преговора Хрватске са ЕУ договорено да дио хрватских пољопривредних производа који не испуњавају стандарде ЕУ то морају да учине до краја 2015. године, а да Хрватска те производе може да продаје на домаћем тржишту и тржиштима ван ЕУ, али не и да извози у остале земље Уније.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ, Мирко Шаровић, није желео да коментарише те најаве, али је у ранијој изјави медијима потврдио да БиХ неће одустати од забране за хрватску робу која не испуњава европске стандарде.
