Велики комплекси шума у БиХ, због заразе се суше, а стање на терену је такво да се, према ријечима стручњака, може прогласити стање елементарне непогоде. Око 10.000 кубика дрвне масе настрадало је ове године само због појаве штетног инсекта – поткорњака, а због небриге државе, Босна и Херцеговина сваке године остаје без најважнијег природног ресурса.
Посљедица прошлогодишње суше и пожара који су харали Босном и Херцеговином је појава штетног инсекта – поткорњака, који суши шуму, каже за радио Слободна Европа декан Шумарског факултета у Сарајеву Мирза Даутбашић:
„Не ради се о једном инсекту, него о више инсеката из скупине поткорњаци који нападају четинарско дрвеће и, нажалост, према информацијама и према ономе што смо видјели на терену, на подручју БиХ тренутно имамо стање елементарне непогоде, односно пренамножење поткорњака у каламитетним размјерима. Шуме се суше. Ова година је врло погодна за пренамножење штетних шумских инсеката, те поред поткорњака констатовали смо у читавом подручју БиХ пренамножење губара, изузетно јак напад губара, што је забрињавајуће. У протеклих 30-ак година га на подручју Федерације није било у оваквом размјеру“, наводи Мирза Даутбашић.
Ситуација на терену је алармантна. Може се десити да се због заразе изгубе комплекси и комплекси шума на цијелој територији Босне и Херцеговине, каже директор Јавног предузећа Шуме Тузланског кантона Рефик Хоџић:
„Може се десити да поједини предјели буду голи и да буде без шуме. Дошло је до слабљење имунитета стабала, а то је прилика за инсекта поткорњака да се пренамножи. Он кад се убуши под кору дебла прекида проводне судове стабла биљке и онда долази до сушења и до одумирања“, каже Хоџић.
На удару је четинарска шума. Корисници шума, јавна кантонална предузећа подузела су мјере за санацију. Међутим, о овом проблему не оглашава се власник шума и шумског земљишта, што је, према Уставу, Федерација БиХ. Бајрам Пешковић из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства објашњава зашто Федерација не брине о овом најважнијем природном ресурсу:
„С обзиром да не постоји закон о шумама Влада Федерације није издвојила из буџета ни марке за шумарство задњих пет година. Ако нема новаца ми не можемо ни финансирати било какве пројекте из области интегралне заштите шума – и нисмо ни финансирали у задњих пет година“, каже Пешковић.
Зараза није једини разлог губитка шума. Само прошле године, пожар је прогутао огромне количине дрвне масе. Процијењена је штета од 50 милиона КМ.
„Сваке године ми остајемо без шуме, само је сад питање који је агнес, који је фактор одлучујући за то. Прошле године су то били катстрофални пожари, ове године су инсекти. Имамо информације о десетинама хиљада кубика дрвне масе која је страдала само од поткорњака. Нажалост, ми немамо систем, немамо дијагностичко-прогнозну извјештајну службу која би прикупљала све те податке на једноме мјесту и плаћамо цијену неорганизованости у шумарском сектору у нашој земљи“, наглашава декан Шумарског факултета Мирза Даутбашић.
Ни бесправној сјечи још се није стало у крај. С тим проблемом посебно се суочава Кантон Сарајево.
„Податак из 2012. каже да има око 10,5 хиљада кубних метара посјечене шуме, а што је најгоре није било закона о шумама, тако да се ти људи нису могли санкционисати. То су само евидентиране штете, а што је неевидентирано, можемо само претпостављати“, каже Неврес Алиспахић из јавног предузећа Сарајево Шуме.
Федерални закон за заштиту шума не постоји већ годинама, а према мишљењу стручњака то је основни разлог што је у порасту илегална сјеча шума.
„Каква је држава, такво је и стање у шумарству. Шума је најважнији природни ресурс наше земље. Шума и шумарство су најважнији и природни ресурс и привредна грана. Држава не чини апсолутно ништа да би спријечила пропадање шума на подручју Федерације БиХ. Већ мјесецима се упозорава на недостатак закона о шумама. Трагедија је да Федерација, која је једна од најшумовитијих административних јединица у Европи, нема закон о шумама“, закључује декан Шумарског факултета у Сарајеву Мирза Даутбашић.
