Босна и Херцеговина би у најбољем случају могла би постати кандидат за чланство у ЕУ тек 2015. године, проистиче из дописа које смо добили од институција ЕУ.
Наиме, из одговора проистиче да би процес од подношења апликације до добијања статуса кандидата могао трајати барем годину и по. С обзиром на то да је у марту најранији, али уједно и веома оптимистичан датум за рјешавање одлуке Суда у Стразбуру у предмету „Сејдић и Финци“, која је најважнији услов за подношење апликације, и да ЕУ након имплементације захтијева неколико мјесеци праћења имплементације, подношење апликације није могуће прије љета или јесени. Од тог тренутка до добијања статуса кандидата процес ће трајати најмање годину и по, и то под условом да у међувремену не буде нових политичких криза, што значи да је 2015. година реалан датум.
Петер Стано, портпарол Штефана Филеа, европског комесара за проширење, истиче да је пут од подношења до одобрења статуса кандидата дуг процес, што показује искуство других земаља у региону. Истиче примјер Србије, која је тек прошле године постала кандидат, а Албанија га још није добила.
„Подношење апликације је само почетак пута ка статусу кандидата, а то је тек почетак дугог процеса преговарања који зависи од ефективности земље у испуњавању потребних реформи и критеријума“, истакао је Стано.
Слично мисли и Енди Мекгафи, портпарол Петера Соренсена, шефа Делегације и специјалног представника ЕУ у БиХ, који упозорава да ће у овој години бити могуће да БиХ поднесе апликацију под условом да испуни обавезе из „мапе пута“.
Жељка Цвијановић, министар за економске односе и регионалну сарадњу РС, истиче да је тешко рећи кад би БиХ могла добити статус кандидата јер, како је навела, још нису створене претпоставке ни за подношење апликације за чланство, које се односе на имплементацију одлуке „Сејдић и Финци“ и дефинисање механизма координације.
„Тек након тога могла би отпочети процедура, која је сама по себи дуга, јер добијању кандидатског статуса претходи читав низ радњи које спроводи како држава која подноси захтјев за чланство, тако и институције ЕУ, и све то траје најмање годину дана, а може и знатно дуже“, истакла је она.
Додала је да вакуум у међувремену треба попунити тако што би се припремали одговори на питања из упитника по узору на оне које су претходно испуњавале земље у регији, истичући да Влада РС већ спроводи ове активности.
Марина Каваз-Сиручић, портпарол Дирекције за европске интеграције БиХ, истиче да искуства држава региона које имају статус кандидата говоре да је период од тренутка подношења захтјева за чланство до добијања кандидатског статуса у просјеку трајао годину и по.
Припрема одговора на упитник, како каже, зависи од државе до државе и у просјеку траје од два до шест мјесеци. Европска комисија након што добије одговоре на упитник, може тражити додатна објашњења и прослиједити додатна питања. Када процијени да је држава одговорила на упитник, Европска комисија израђује мишљење о захтјеву за чланство.
Халид Гењац, предсједавајући Заједничке комисије за европске интеграције бх. парламента, оцијенио је да не вјерује да ће БиХ ове године имплементирати одлуку „Сејдић и Финци“, а Лазар Продановић, члан Комисије испред СНСД-а, је рекао да је шанса да се то деси ове године пола-пола.
