Још један у низу проблема у правосуђу Републике Српске, а који може изазвати дугорочне последице по владавину права, је ослобађање Драгомира Бабића, оснивача НВО Народни Фронт, од оптужбе и одговорности због претње смрћу које је вршио пиштољем на улици.
Иако је случај фото документован и иако је полиција Републике Српске поднела извештај тужилаштву против Бабића, суд је пресудио да Драгомир Бабић није крив када је извршио претњу оружјем јер то није изазвало страх и нелагодност оштећеног. Оштећени С.С. је у то време радио као саветник у Думи Руске Федерације за питања Балкана. Бабић је тада оштећеном С.С. претио убиством пред сведоцима.
То значи да се од ове пресуде све претње оружјем не могу сврстати у кривична дела и по мишљењу правних експерата, ова пресуда ствара опасан преседан јер се њоме легализује претња оружјем за све друге случајеве који буду следили после овога. Да ли је ову одлуку бањалучког суда руководио закон, незнање или корупција, остаје непознаница.
Драгомир Бабић, против којег се воде многе истраге за кривична дела (разбојништво, трговина белим робљем, рекетирање) и судски процеси на бањалучком суду (укупно 36), није желео да да коментар на ову пресуду. Бабић је јавности познат као особа која по његовим изјавама ради „деликатне“ послове за америчку владу, писац је тужбе за криминал против председника Републике Српске Милорада Додика и многих других званичника Републике Српске.
Коментатор је неколико медија из Федерације БиХ који пишу о државном криминалу у Републици Српској, а од бившег директора полиције Републике Српске, Драгомира Андана је оптужен за покушај рекетирања. Највећу пажњу је изазвао својим извјештајима у емисији „60 минута“, Федералне ТВ код уредника Бакира Хаџиомеровића.
По информацијама из војних кругова, Бабић је послије 1995. достављао западним амбасадама и јединицама НАТО информације о активностима Војске Републике Српске, које су резултовале упадима НАТО снага у команду ВРС у Бањалуци и упаду у радарско комуникациони центар ВРС на Козари. За вријеме рата је био у војној полицији, да би послије рата отворио јавну кућу у Бањалуци, под називом Биг Бен. Истовремено је обављао и функцију инспектора МУП РС, да би добио отказ због кршења радне дисциплине. За време рата је оптужен за разбојништво и наношење тешких телесних повреда бившем судији суда у Бањалуци Хусеинбашићу. Занимљиво је да тужилаштво никада није подигло оптужницу за овај случај. Бабић је био у жижи јавности када је РТРС објавила аудио снимак у којем од бањалучког бизнисмена тражи 200 000 марака да му обезбеди престанак гоњења од тужилаштва у Бањалуци. По информацијама, Бабић је 1997. године давао информације криминалној групи из Мостара о имућнијим Бањалучанима.
Актуелне власти и јавност Републике Српске, траже да се тужиоци и судије бирају у парламенту Републике Српске, а не као што је то сада случај – мајоризацијом гласова из Сарајева. Расправа о теми реформе реизбора тужилаца и судија је у току. На овај начин западни центри моћи и лобији из Федерације БиХ владају правосуђем Републике Српске што доводи до бројних нелогичних и апсурдних пресуда. По многим резултатима испитивања јавног мњења, јавност у Републици Српској нема потребну дозу поверења у правосудне институције. По мишљењу аналитичара, ова пресуда је још једна потврда да владавина права у Републици Српској не функционише. Таква атмосфера не погодује развоју друштва, поштовању моралних начела грађана, а посебно даје лош пример младим људима. Страним инвеститорима, а поготово онима из Русије, се даје пример да је Република Српска „дивљи запад“ 21. века у Европи.
Александар Лукин, Восток.рс
