„Шпијунске базе” које користе америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) и Национална агенција за безбедност (НСА) постоје и у америчким амбасадама у Приштини, Сарајеву, Тирани и Загребу, пише британски „Индипендент”. Лист открива да се сличне оперативне јединице углавном налазе на крововима дипломатских представништава, а као доказ објављује фотографију са крова амбасаде САД у Мадриду.
Подаци се, наводно, даље прослеђују у заједнички центар ЦИА и НСА у америчкој савезној држави Мериленд где их обрађују професионални обавештајци. „Индипендент” наводи да поверљиви подаци, на основу уговора САД и Велике Британије, могу посебним каналима бити прослеђени британској владиној служби за комуникације.
Управо је британски фактор додатно проширио шпијунску аферу која потреса односе Америке и њених савезника у западној Европи. Документи које је објавио амерички узбуњивач Едвард Сноуден указују да је британски центар за електронско прислушкивање сарађивао са америчким агенцијама и другим партнерима у електронској шпијунској мрежи по амбасадама широм света, пресрећући податке у страним земљама, наводи „Индипендент”.
Британски лист је известио да је на крову британске амбасаде у Берлину била постављена високотехнолошка опрема за прислушкивање, али да је прошле недеље уклоњена.
Немачко министарство иностраних послова је, по инструкцијама шефа дипломатије Гвида Вестервелеа, реаговало на ове извештаје и позвало британског амбасадора у Берлину на разговор, али детаљи сусрета нису познати.
Премда су званичници у Лондону покушали да спусте лопту и кажу да је ипак посреди превише буке без правог разлога, Данкан Кембел, један од новинара који је радио на поменутом чланку, каже за „Дојче веле” да је текст пре објављивања био „дорађиван” и да прсте у томе има власт.
Кембел већ 40 година пише о шпијунажи и тајним службама и због тога је седамдесетих година замало завршио у затвору. Није га изненадило када је сазнао да је уочи објављивање текста један представник британске владе свратио у редакцију „Индипендента” и „помогао” колеги у ноћној смени. Из чланка су избачени неки детаљи који, како каже Кембел, одавно више нису тајна.
Документи НСА, комбиновани са снимцима из ваздуха и сазнања о ранијим шпијунским активностима у Немачкој, већ су претходних месеци навели на помисао да Британци имају своје посебне уређаје за шпијунирање.
Британско шпијунирање представља велики проблем, имају ли се у виду будући разговори са Американцима око спорног америчког шпијунирања европских савезника. Јер, поставља се питање, како у преговорима представити заједнички европски фронт против шпијунаже? Канцеларка Ангела Меркел је у правцу Вашингтона већ изјавила: „Шпијунирање међу пријатељима – то никако не иде”. То важи за све партнере како у Европи тако и са друге стране Атлантика.
Сем наведених регионалних шпијунских база слични центри се по писању „Индипендента” налазе и у Атини, Бакуу, Будимпешти, Франкфурту, Женеви, Кијеву, Милану, Москви, Паризу, Прагу, Риму и Бечу.
На својеврсној мапи америчких база за шпијунирање, Србија је, изузимајући Косово и Метохију, „црна рупа” на којој нема тих база. То откриће је почетком јула у интервјуу за „Политику” прокоментарисао и високи званичник Стејт департмента Филип Рикер. Он је, уз опаску да о томе ништа не зна, у шаљивом духу рекао да је то могући доказ да „има значајнијих тема” од Срба и да „није цео свет усредсређен на Србију”.
Међутим, неколико дана касније „Политика” је сазнала и објавила да је аустријска војнообавештајна служба за иностранство задужена да надзире комуникације у Србију и податке прослеђује у регионалне центре НСА.
Бразил: Ми шпијунирамо „другачије” од САД
Бразилски министар правде Жозе Едуардо Кардосо покушао је да одбрани шпијунске активности своје земље, тврдећи да је шпијунирање Бразила „потпуно другачије” од оног које изводе САД, преноси Танјуг. Кардосо је у изјави новинарима навео да су агенти, који су фотографисали америчке, руске и друге дипломате у Бразилу, радили у складу са законом, преноси Би-Би-Си. Министар каже да је погрешан сваки покушај да се изједначе бразилске и америчке активности.
„Ја то видим као потпуно другачију ситуацију. Оно што се догодило Бразилу и другим земљама јесте кршење закона. Електронска пошта и телефонски позиви су праћени, што представља повреду суверенитета бразилске државе”, објашњава Кардосо.
Он је за активности бразилских агената рекао да нису биле „обележје шпијунаже” и да су имале за циљ да се установи да ли „друге земље шпијунирају Бразил”.
Огласио се и амерички Стејт департмент који је оценио да су активности Бразила „биле рутинског карактера”. „Као што смо навели и у прошлости, све државе прикупљају обавештајне податке”, каже се у саопштењу, у коме је наглашена потреба да САД и Бразил „ојачају партнерску сарадњу”.
Дневни лист „Фоља де Сао Пауло” пренео је ове недеље да је бразилска безбедносна агенција Абин шпијунирала особље руске и иранске амбасаде у Бразилу. Према наводима поменутог листа, документи садрже детаље о десетак операција прислушкивања, спроведених 2003. и 2004. године, за време мандата бившег председника Луиса Ињасија Луле да Силве.
