Не планирам да се враћам, Украјина је задуго постала земља без будућности – каже Александар Ширин, грађанин Украјине и Рус по националности који већ месец дана живи у Центру за азиланте у Крњачи.
Наш извештач је разговарао са Алексејом о вредноћи српских жена, четницима и одсуству грејања.
Ових дана у Блицу било је написано да сте отишли из родног Запорожја зато што сте се плашили да ће вас послати у рат. Отишли сте у августу, управо када су одреди устаника ДНР и ЛНР били примећени у Запорожкој области…
Схватио сам да ће сада рат доћи код мене кући. Донели су ми позив из војног одсека, знао сам шта ме чека, спремио сам се и кренуо. Нисам се плашио за свој живот, једноставно нисам хтео да идем против саплеменика. У тим регионима живе Руси, говоре руски, зашто треба да учествујем у тим догађајима?
А вратићете се када у Украјини наступи мир?
Не желим. Мени се чини да је Украјина задуго остала земља без будућности. Разорена економија, проблеми у самом украјинском друштву. Најбољи, најпаметнији људи покушавају да оду.
Ви сте пре Србије боравили у разним европским земљама. Зашто сте се зауставили овде?
Свиђају ми се добри, срдачни људи. Интуиција ми говори да могу овде да изградим нови живот.
Ви сте били ожењени, али сте се развели. Да ли намеравате овде да тражите супругу?
Тачно. Српске жене су врло лепе, и њихов карактер ми одговара. Мени је потребна добра домаћица која је спремна на компромис.
Како сте доспели у избеглички центар?
Када сам стигао у Србију отишао сам у београдску полицију, објаснио им своју ситуацију и мене су упутили у тај центар. Сада чекам да ме позову због утврђивања детаља.
А сами предузимате неке кораке?
Да, идем на курсеве српског које ми је препоручио један од центара руско-српског пријатељства. Тражим посао, мада за сада немам документа. Тако да пре тражим некакве путеве.
Имате добру професију, ви сте инжењер, стручњак за металургију. Али у Србији лоше стоје ствари око запошљавања, чак за „своје“.
О томе сам мислио, али не плаши ме то толико. Зато што живот понекад за нас прави неке изузетке.
Чули сте да су се српски четници борили у редовима устаника?
Ако ћемо искрено, ја их подржавам, они су помагали да се боримо са националистима који су приредили преврат и натерали народ да пати.
А како се односите према томе што Србија није увела санкције?
Не мислим да ће Србија кренути против Русије, нас превише тога спаја. Између осталог, приметите, земље Африке, Азије, Јужне Америке нису се уротиле против Москве, већ су се уротили они који желе да доминирају у свету на рачун Русије.
Ви одржавате везу са рођацима и пријатељима у Запорожју?
Да, одржавам. Кажу – одлично што си отишао. Зато што је веома тешко. Разговарао сам са мамом недавно телефоном: потпуна анархија, нема грејања, сви руководиоци негде отишли.
Алексеј Ширин, азилант у Србији: Нећу да идем да убијам Русе / © Илустрација: АП/Mstyslav Chernov
Сада се врло често говори о паралелама између Украјине и Југославије…
Управо сад гледам филм о југословенским ратовима, учим историју региона. Имам једноставан закључак: рат је врло страшна ствар, једини пут развоја је мир. Сада су у Украјини све разорили, како ће обнављати – не знам.
Извор: Глас Русије
