Албански писац Фатос Лубоња, који је раније говорио да су у Приштини и Тирани затворили очи пред злочинима ОВК, сматра да су ти злочини прећутани из страха.
Он је због својих, раније изнесених ставова, доживио низ увреда и вербалних напада од стране косовских и албанских званичника. Своје тезе поновио је за франкфуртске „„Вијести“,“ којима је рекао да је елита затворила очи пред злочинима ОВК због националистичке реторике, освајања легитимитета и контекста оправдавања злочина ОВК у односу на српске злочине.
Такође, ту је, како каже, и ефекат глорификације вођа чија је популарност и власт изграђена на митологији рата. „У комбинацији са страхом од њих, питање злочина ОВК-а не само над Србима и Ромима, већ и над самим Албанцима, је табу тема“, подвукао је Лубоња.
„Кажњавање злочина не видим толико као судски процес, колико као један културни и психолошки процес. Први проблем је што се ове ствари морају признати као злочини, не од стране Хага, већ од стране оних који злочине називају хероизмима, а починиоце херојима, а који су, на жалост, још увек већина у региону. Да би започео процес помирења, не треба чекати затварање истрага и кажњавање. Напротив, процес катарзе и културног препорода, поготову код младих, може да помогне и истрагу и кажњавање злочина у будућности““, истакао је он.
Везано за пријетње које је добио, посебно да је „Србин који говори албански“, Лубоња је казао да је више него увреда „кучкин сине“, то је идентификација са непријатељем, што ће значити и позив за удаљавање из друштва које је замишљено као етничко, што је још горе.
„То је показатељ колико нам је још рада потребно да у региону саградимо друштво појединца који имају своју индивидуалност и климу љубави и сарадње међу различитим народима Балкана“, поручио је он.
Лубоња је казао да је са Косова примио пуно честитки за текст, чак је добио и јавну подршку од колега новинара. „Порука и за Албанце, и за Србе, и за Македонце је иста: да изађемо што прије из изолације, мржње и утјеривања етнонационализма гдје жели да нас задржи мањина политичара. Ако је некада ово стање највише било трагично, данас је највише смјешно““, закључио је албански писац.
