Београд – Србија је у врху европске лествице по броју возила која се користе о државном трошку. Осим бројке, проблем је и довијања да се на вожњи заради, пишу Новости.
Према броју службених возила које користе државни и локални представници власти, руководиоци јавних предузећа, директори школа и болница, судије и тужиоци, као и сви други који званично спадају у државне функционере, Србија се налази у самом врху европске лествице.
Најновији, у четвртак објављени подаци Агенције за борбу против корупције, показују да се у регистру функционера налазе имена скоро 24.000 људи (тачније 23.335), али, реално, бројка је много већа јер нису сви пријављени, пишу Новости.
Исти толики је и број службених кола, а вероватно и већи. Само Управа за заједничке послове републичких органа има нешто више од 300 возила, плус још око 8.500 министарства, не рачунајући ресор одбране, који сам има око 17.500 моторних и прикључних возила опште и посебне намене. Она опште намене чине 48 одсто тог возног парка.
Што се тиче преосталих министарстава, највише кола има МУП, око 7.500.
Ово је далеко више него што имају земље у региону. Тако, рецимо, Хрватска има око 6.000, а БиХ нешто више од 3.500. Бројке у развијеним западним, а посебно у скандинавским земљама, далеко су мање, каже Дамир Окановић из Српског комитета за безбедност саобраћаја.
„Нико не зна поуздано број свих службених возила код нас, јер ту спада и по неколико десетина кола у свакој општини, па возила јавних и комуналних предузећа, агенција… Није редак случај ни да локална самоуправа или министарство позајме по петора-шестора кола од јавног предузећа на извесно време“, додаје он.
Само Београд, односно градска управа и јавна предузећа, има 1.040 службених кола. Остали градови имају минимално још толико, па, кад се саберу сва јавна и државна кола, бројка сигурно прелази 30.000.
„Ове астрономске бројке не чуде ако знамо да нам је цео јавни сектор прегломазан и прескуп. Такозвани спектар ‘неопходних услуга’ код нас би драстично требало сасећи. Ту спадају секретарице, возачи, службени аутомобили и остало, на чему функционери и директори државних предузећа не штеде, јер све плаћа држава“, каже Ђорђе Вуковић из Цесида.
До оштрих резова, по Вуковићу, неће доћи све док постоји партијска држава. Јер, после сваких избора власт ће морати да удоми све који су је током предизборне кампање задужили – од највиших функција до услужних делатности.
Ипак, највише пара из државне касе иде на редовно и ванредно одржавање, регистрацију, осигурање, али и на многобројне злоупотребе.
„Када би неко загребао по овим злоупотребама, дошао би до фрапантних података: од тога како се истаче гориво из службених кола, преко напумпаних фактура за стварне или измишљене ауто-делове и поправке, до ”дилова” са појединим сервисима, који нису најповољнији. Ту је и коришћење службених кола у приватне сврхе“, каже Окановић.
Када би Влада што пре решила овај проблем, уштеде у буџету биле би огромне, поручују из Српског комитета за безбедност саобраћаја.
Наши воле ”аудије”, Хрвати ”мечке”
У домаћем државном возном парку најчешће се може срести ”ауди”, а одмах за њим ”фолксваген”, ”шкода” и ”фијат”. Српски премијери традиционално користе БМВ. За разлику од нас, међу хрватским премијерима најпопуларнији је ”мерцедес”, па за њим иду ”ауди А6” и ”фолксваген пасат”.
(Новости / Б92)
