Регион

Стезање каиша бар до јесен

Београд – Стара пословица „Простри се онолико колико си дуг“ у 2013. години добиће своје право значење. Разлог за то није само чињеница да су и држава, привреда, па и већина грађана презадужени.

Хроничан недостатак новца, нажалост, у наредној години тешко да ће моћи да се надомести узимањем неког зајма. Кредити су овде и даље прескупи. Уз то, сужава се и листа оних који уопште могу да уђу у процедуру одобрења позајмица. Банке, у жељи да сачувају свој капитал, постављају све више баријере за узимање било каквог зајма.

Судећи по статистици, тај њихов потез је и логичан. Јер, само за годину дана број запослених, и то углавном у приватном сектору смањен је за 1,1 одсто. Уз то, многи од оних који су узимали позајмице после 2000. године данас су међу 363.000 људи који су, званично, остали без радног места.

Иако статистика каже да нам плате стално (бар за мало) расту, живот је редовно демантује. Стандард грађана, упоређујући колику зараду имају и шта за њу могу да купе, дефинитивно стално пада. Како предвиђају стручњаци, ни 2013. година нам неће донети много бољи стандард него претходна. Бар не у првих шест месеци. Због бројних дугова, мораћемо за „затегнемо каиш„, и то не на нове трошкове, већ на намиривање старих камата.

„Ово је преломна година за нас, година у којој морамо да штедимо да бисмо касније имали више“, каже, за „Новости“, економиста Иван Николић. “ Бољи живот грађани могу да очекују тек крајем 2013. године, а до тада ће бити приморани да живе вероватно и лошије него лане. Плате ће расти много спорије, поготово у јавном сектору.“

Како објашњава Николић, камате на задуживање падају, али много спорије него што смо планирали. Зато је најбоље да они који планирају већа улагања – прескоче барем прву половину године.

„За кредит за стан најбоље је сачекати крај године или чак почетак 2014. године“, каже Николић. “ Верујем да нас очекују ниже камате, јер се држава већ сада задужује по стопи која је за један или два одсто нижа него у септембру. Овај темпо ће се наставити, али ће ићи много спорије него што ми мислимо.“

У 2013. години најбоље је да грађани троше – онолико колико имају. Улазак у било какве кредитне обавезе може бити ризичан. Ово се посебно односи на коришћење дозвољеног минуса. Ова врста зајма данас носи, у просеку, и 30 одсто годишње камате. Принос банака у случају ових позајмица неће скоро бити нижи, бар не док инфлација озбиљније не буде почела да пада.

Еври су упола јефтинији, али би курс у 2013. лако могао да помрси и овај рачун, јер банкари увелико рачунају да ћемо ову годину завршити са курсом евра на нивоу од 118 до 120 динара. Оно што је тренутно повољније, а то су зајмови везани за евро, може лако да се промени наредних месеци. Овде правог савета нема, па сваки дужник, пре потписивања уговора о кредиту, мора да понесе и бреме своје одлуке.

Чекови су све више на цени, али их не дају све банке. Прави савет за оне који умеју добро да распореде кућни буџет је да што више користе плаћање на одложено и на рате, пошто чек не носи додатни трошак. Поготово сада када трговци, у општем паду промета, бескаматно на 12 рата продају и белу технику и електронске уређаје, намештај… И овде је потребан опрез! Код свих већих трошкова, поготово ако се купује константно и упоредо, постоји опасност да се презадужимо и да не можемо да вратимо дуг.

„Ко год има могућности да узима чекове не сме да се окрене платним картицама или дозвољеним минусима на текућим рачунима“, указује економиста Александар Стевановић. “ Јер, када се дугови нагомилају, испадне јефтиније да се нисте ни задуживали. Већина грађана месечно плаћа и по 50 евра за камате по картицама и минусима. “

Штедња за малобројне

За оне који могу бар део од месечне плате да оставе са стране – једна од опција је и штедња у приватним пензијским фондовима или код осигуравајућих кућа. Грађани који сумњају у државну касу када оду у пензију, треба да размишљају о допуни за црне дане. Добра ствар је да износ не мора да се уплаћује сваког месеца, већ када клијенти имају новца. Када су у питању осигурања, грађани треба да воде рачуна да не прескоче месечну „рату“, јер ће тако изгубити улог.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *