Ваљево – На утврђењу Јеринин град, у селу Бранговићу, археолози су открили два рељефа у камену: остатке цркве с краја петог или почетка шестог века, две просторије и гробницу. Црква је, по налазима стручњака Завода за заштиту споменика културе из Ваљева, била подигнута преко неке старије грађевине из четвртог века, која је изгорела…
Истраживања, иначе, трају већ три године, Министарство културе за њих је издвојило 400.000, град на Колубари 200.000 динара, а за комплетно археолошко испитивање локалитета – који се простире на око четири хектара – потребно је много времена.
„Испитали смо северну и западну страну раније откривене цркве“, каже Радивоје Арсић, вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву.
„На храм се настављају две просторије које су касније дограђене, а у једној је пронађена сигом озидана гробница, димензија два са један метар, која је опљачкана још у античком периоду.“
Арсић истиче да је у близини цркве пронађена и гравура винове лозе која, по првим проценама, потиче из шестог века, и одговара ранохришћанској симболици. Археолози претпостављају да је то детаљ декорације са саме капије, док је остале делове, највероватније, ерозија однела ка реци Градац.
„Откривен је још један, старији слој из предримског периода, који могуће потиче из првог или другог века нове, па све до петог или шестог века пре нове ере, што указује да је простор био насељен током Римског царства и Византије“, каже Владимир Пецикоза, археолог из Истраживачке станице Петница.
„Пронађен је велики број делова керамике, костију и новчића, али најбитније је проналажење фрагмената згуре и стаклене пасте, што указује да су у питању први архиметалуршки радови у том праисторијском, односно раном античком периоду.“
Иначе, на основу до сада прикупљених археолошких доказа, може се претпоставити да утврђење није било само војно, већ делом и цивилно. Стога је пронађена гробница можда припадала каквом црквеном или војном великодостојнику…
Рударски крај
„Сам Јеринин град део је низа утврђења која постоје у ваљевском крају, по чему закључујемо да су служила за заштиту рудника и рударских насеља“, каже археолог Жељко Јеж.
„Постојање сличних утврђења на Таору, у Кулинама и Брезовицама, показује да је овај простор био стециште металуршке производње и рударске активности. Јер, по византијским изворима, значајне државе старог света, управо на овом простору, имале су важне привредне, металуршке и рударске центре.“
