„Ко има децу уз себе, његова је будућност“.
То је суштинско питање опстанка ћирилице. А српска деца немају прилику да добију рођендански поклон (играчку, одевни предмет, сликовнице) са ћириличним словима; да виде цртани филм са ћириличним словима; да виде свеску са ћириличним словима на вињети и корицама; куд год се окрену, око себе виде само латинична слова, па и пре поласка у основну школу они већ стекну уверење да је латиница – „наше писмо“.
Моја друга унука, петогодишња Дуњина сестра од ујака Даница чита штампана ћирилична слова. Али кад шетамо градом, врло ретко имам прилике да јој „подметнем“ неки ћирилични натпис, па кад у цртаном филму види енглеско „CAT“ (мачка), она то на глас чита „сат“ (час, часовник).
А кад на аутобуском стајалишту види онај жути знак „прекрштено“ (дозвољено само за аутобусе), она ми каже: „Деда, вики икс!“ Дакле, не каже „Деда, види х (као хлеб, хоћу, храст), него каже икс“ иако зна ћирилична слова, али много чешће око себе среће да људи то читају „икс“, него „х“ („h“). Када је осетила да то мени смета, она ме задиркује тако што укрсти моја два штапа уз која ја ходам, па каже: „Деда, види икс“!
Растимо, растимо као – јаничари / Фото: Чувари ћирилице
Прави је злочин када ТВ „Ултра“ лаже српску децу да компјутер „има два језика – енглески и српски“. „Српски“ би био само ако је на ћирилици.
Растимо, растимо као – јаничари.
Фотоалбум.чуварићирилице.срб/picture/Индоктринација/category/Новосадски_договор
Извор: Жељко Филиповић / Чувари ћирилице
