ТРЕБА ЛИ ОВАКО
Драги Боже што гледаш са неба
Што праведно судиш и једнако,
Мене грешног и Божијег раба
Научи ме дал’ треба овако.
Ја не могу никога да мрзим
Ни у кога прстом да упирем,
Али онај што ми вјеру гази
Ја нерадо, али га презирем.
Онај што ми скрнави светиње
Чему ли се таква душа нада,
Ја га тако посматрам и гледам
Да ли презир у грјехове спада.
Онај што ми поријекло брише
Од светиња онај који иште,
Док данима улицама нашим
Вјерници нам беспомоћно пиште.
Да ли има неђе на свијету
Постоји ли неђе људска душа,
Која влада са здравим разумом
Да се ових грешника не гнуша.
Полиција – Црна Гора
Нека их је обузела сила
Па у снове ђаволи им свраћу,
Надамо се дозволити нећеш
Да кроз нишан ми гледамо браћу.
Ми у тебе вјерујемо чврсто
И наша су велика надања,
Али Боже ова је нација
Упамтила велика страдања.
И спремни смо да се жртвујемо
Оружје је убојито наше,
У рукама држимо иконе
Голоруки, али нас се плаше.
Са иконом у одбрану православља
Сложнији смо него икад прије
Од нас нико одступити неће,
Молитвама бранимо светиње
Док пјевамо уз пламен свијеће.
Против црног боримо се врага
Не мирује него само вреба,
Па с тога те питамо, Господе
Да ли ово баш овако треба?
Раде Бојовић
Чувари ћирилице: Лазо М. Костић: Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин.
Ко је био Лазо Марков Костић? Лазаp „Лазо“ М. Костић је био српски статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета. Костић је потицао из свештеничке породице. Зато је прво студирао богословље у Београду, да би се касније пребацио на Правни факултет. Докторирао је у Франкфурту 1923
