Крим је током више хиљада година своје историје био права раскрсница цивилизација: Кимерани, Скити, стари Грци, Римљани, Хуни, Кримчани, Караими, Татари, Ђеновљани, Руси… Трагови градитељства, писмености, религија и начина живота свих ових народа плели су се током векова и оставили своје трагове у најпознатијим местима овог необичног полуострва.
Давно, много хиљада година пре наше ере, Крим није био полуострво. На месту данашњег Азовског мора, најмањег мора на свету, пружало се копно. Пре више од 7 хиљада година вода из Средоземног мора је пробила копнену препреку и излила се на север. На тај начин је настао мореуз Босфор и потопљене су простране територије. Тако је полуострво Крим добило данашњи облик.
Воронцовљев дворац
На размеђи цивилизација
И тако, полуострво су међу првима (још у 12. веку пре наше ере) населила номадска племена Кимерана, које су пет векова касније потиснули Скити. Према старогрчком историчару Херодоту, Скити су дошли са Истока. Савремени научници скитски језик најчешће убрајају у источноиранску подгрупу иранских језика, заједно са курдским, персијским и паштунским. Са административним центром у рејону данашњег града Запорожја и на северу Кримског полуострва, Скитско Царство је опстало све до 3. века наше ере. Осим Скита, на јужном крају полуострва живели су и Таури, народ по којем је Крим све до 15. века носио име Таурика или Таурида.
Становници обала Тауриде одржавали су живу трговину са Старом Грчком. Грци су на Крим донели бродоградњу, узгој маслина, нове принципе архитектуре и виноградарство. Постепено су дошљаци из Хеладе овде основали своје трговачке колоније: Босфор (савремени Керч), Теодосију (рус. Феодосија), Херсонес (на чијем месту је касније подигнут Севастопољ). Западни део Крима је заузимала демократска република Херсонес Тауријски, а на истоку се налазило аутократско Босфорско краљевство. Ако се попнете на брдо Митридат, и данас можете видети акропољ престонице Босфорског краљевства, града Пантикапеја, као и краљевске гробнице.
Античке и византијске знаменитости
У потрази за античким наслеђем Крима данас је најбоље посетити град Севастопољ. Древни град-музеј „Херсонес Тауријски“ на листи УНЕСКО-а се убраја међу сто највреднијих споменика светске културе. Ту се можете прошетати древним улицама, видети старо сигнално звоно коришћено у случају магле, стубове од белог камена средњовековних храмова и посетити рушевине античког позоришта.
На месту на којем се данас налази град Јевпаторија некада је био старогрчки град Керкинитида (од 5. до 2. века пре наше ере). Данас остатке овог древног полиса можете пронаћи на Карантинском рту. На Керчанском полуострву сачуване су рушевине још једне старогрчке колоније – града Пантикапеј (на месту савременог Керча). Колонија Теодосија (на обали данашњег Феодосијског залива) такође чува архитектонске остатке. То је, иначе, једини град на Криму који је до данас задржао свој антички назив (рус. Феодосија).
Међу споменицима природе који су повезани са духом антике, најпознатија је Ифигенијина стена на јужној обали Крима (недалеко од села Берегово). Она је остатак древног вулкана, а спомиње се у старогрчким митовима и у Хомеровој „Илијади“.
Стари Рим
Како би се утврдили на Криму, Римљани су у 1. веку основали тврђаву Харакс. У то време на полуострву се шири и хришћанство. Један од најзанимљивијих споменика који сведочи о присуству Римљана на Криму је „пут легионара“. Via militaris или Календски пут Римљани су саградили пре 2000 година, како би повезали тврђаву Харкс и грчку колонију Херсонес. У самом Херсонесу Римљани су такође оставили трага, саградивши водовод и јавна купатила (терме).
У граду Балаклави могу се видети ископине римског храма, на чијим олтарима се налазе натписи-посвете, које су начинили легионари, упућујући их божанствима Јупитеру, Херкулу и Вулкану.
У 3. веку у кримске степе је продрло номадско централноазијско племе Хуни, док се планински део полуострва нашао под влашћу старонемачких Гота. Једини преостали антички град Херсонес постао је ослонац византијског утицаја на полуострву; византијски император Јустинијан обновио је град Босфор и на Криму основао тврђаве Судак, Симболон и Гурзуф. Познато је да је Гурзуф оставио дубок утисак на Александра Пушкина: „разнобојне планине су сијале… А свуда унаоколо модро чисто небо и светло море, и сјај, и подневни зрак“. Почетком 8. века Византија је полуострво већ делила са Хазарским каганатом. И раније разноврстан национални састав Крима обогатили су јеврејски етноси Кримчани и Караими.
Градови у стенама
За хунске освајаче кримске планине се биле неосвојива препрека, која их је спречила да заузму целокупну територију полуострва. Како би се заштитило од најезде номада, овдашње становништво је изградило утврђене „пећинске градове“. Многи од њих су опстали све до 18. века. Данас на Криму постоји велики број организованих тура које вам нуде могућност да обиђете пећине, храмове, бунаре, куће, степеништа и читаве улице уклесане директно у кречњачке стене.
Градови у стенама
Најбоље очувани град у стенама је Чуфут-Кале (што на кримскотатарском значи „јеврејска тврђава“), основан у 6. веку. Током стотина година његовог постојања заузимали су га Татари, Османлије, хришћански народи и, најзад, јеврејски народ Караима. Сачуване су одбрамбене зидине тврђаве, маузолеј ћерке кана Тохтамиша, подземна галерија дуга 80 метара, бунар дубок 30 метара, остаци древне џамије, неколико стамбених објеката, најстарије караимско гробље и света храстова шума. Недалеко од Чуфут-Кале налази се манастир Успења, међу најстаријима на Криму (основан у 7. веку). У планину је уклесан читав комплекс од пет цркава, капела и бројних манастирских грађевина.
Још један познат манастир у стенама је Челтер-Коба. Њега су основали монаси-иконопоклоници избегли из Византије пред прогонима иконоборачке власти. У самој стени су уклесане трпезарије, ћелије, оставе, а у крашкој пећини се налази и главна светиња манастира – највећа црква у пећини на Криму површине 150 квадратних метара.
Најстарији град у пећини је Тепе-Кермен, 5 километара од Бахчисараја, на истоименом монолитном узвишењу. Ту је уклесано преко 250 пећина различите намене: од штала за стоку до одбрамбених кула. Недалеко се налази и манастир Качи-Каљон, стар преко 1000 година. Још један манастир у пећини, Шулдан, налази се на окомитој стени поред села Терновка. Осим цркава обухвата и огромне просторије у којима се налазила винарија.
Древни град Ески-Кермен занимљив је пре свега по пећини „Три коњаника“, у којој се налази фреска са приказом хришћанских светитеља Теодора Стратилата, Георгија Победоносца и Димитрија Солунског. Пажњу привлачи и дубок бунар, у којем су се скривали становници за време опсаде града. То је вештачки издубљена јама са 77 степеника који воде у дубину.
Најзанимљивији споменик у овом делу Крима је Мангул-Кале, који се налази на листи јединствених историјских знаменитости УНЕСКО-а. Ради се о утврђењу које су у 6. веку подигли Византијци. Тврђавом Мангул-Кале су током историје владали Византијци, Скити и Хазари. Од читавог утврђења у добром стању се сачувао зид, одбрамбена кула, тамница са самицама уклесаним у стене и дворац његових последњих владара.
На извору примања хришћанства
Крим је у 9. веку посетио мисионар и творац ћирилице Ћирило. У то време на полуострву се појављују и словенска племена, преци данашњих Руса. Управо на Криму руски кнез Владимир је примио хришћанство. Руска доминација на Криму окончана је доласком Половаца у 12. веку, чији језик се налази у основи кримскотатарског језика. Затим полуострво заузимају Татари. У том периоду долази до исламизације Крима, а век касније део територије полуострва откупљује Ђенова, чиме јача своју контролу над Великим путем свиле. Присуство Ђеновљана до данас је видљиво у граду Судак. Симбол овог града је Ђеновска тврђава која постоји већ 600 година. Неке од њених кула до данас носе меморијалне плоче са именима градитеља.
Османлије су 1475. Кримски канат претвориле у протекторат Османске Империје, што је трајало три века, док победом Русије у Руско-турском рату (1768-1774) није окончана турска владавина и турске претензије на Крим осујећене. Полуострво је тада постало део Руске Империје.
Бахчисарај
Једна од најзначајнијих знаменитости Крима османске епохе је град Бахчисарај (што на кримскотатарском значи „град-башта“), древна престоница каната. У централном Бахчисарајском дворцу налазе се „Фонтана суза“, којој је Пушкин посветио песму, „Златна фонтана“ и „Фонтана мириса“, као и харемске одаје. Осим тога, у Бахчисарају можете посетити велику канатску џамију из 11. века, гробље на којем су сахрањени канови, маузолеј вољене жене кана Шахин Гиреја, подигнут у 18. веку, Соколску кулу и уметнички музеј.
Извор: Танјуг
