Од давнина је познато да је историја учитељица живота. До сада је написано стотине историја и питање је како изабрати најбољу учитељицу да би нам живот био бољи. Свесни смо да нам живот није добар, а разлог за то је што до сада није постојала најбоља учитељица. Ниједна историја није описала прошлост на начин који ћемо овде први пут изнети – због бољег живота у садашњости и у будућности.
Дуга историја болести
Историја се већином бави сукобима, па су чак и ратови проглашени појавом која користи напретку човечанства. Овај наш јединствен поглед на историју не бави се тим уобичајеним анализама прошлости, већ борбом која је непрекидна и која ће се увек водити. У рату против болести људски род је увек губио битке, а губи их и у садашњости. Захваљујући открићу ШТА је УЗРОК скоро свих обољења, пронађено је коначно решење, ефикасан начин како да се тај узрок отклони, па да најзад можемо живети здраво. Историју пишу победници, а у овом случају то смо ми који знамо и можемо да отклонимо узрок због којег сви патимо. Овде се по први пут не ради о победи једне стране, већ о победи читавог човечанства над највећим непријатељем који је одувек мучио људски род. Нажалост, он нас још увек мучи, али победа је коначно на видику.
Разне историје су покушале да буду тачне у представљању прошлих времена. Наравно да времеплов још није направљен, па ни ово наше виђење историје није могуће проверити. Ипак, бићемо најближи опису онога шта је довело до узрока садашњих болести, јер су трагови тих дешавања присутни у организму сваког савременог човека. Управо то нам даје сигурност у објашњавању околности које су кроз генерације наших претходника довеле до узрока већине обољења.
Да бисте схватили како је настао проблем са здрављем и како ће се остварити победа над болестима, вратимо се у прошлост наших претходника код којих су настали проблеми због којих се сада мучимо. Пре три милиона година хомо еректус је први успео да се усправи, а то му је омогућило предност у односу на супарнике. Кретање на две ноге одвело га је на пут успеха. С временом хомо еректус, преко неколико врста хуманоида, постаје хомо сапијенс, који је наследио распоред унутрашњих органа равномерне тежине, а та равнотежа леве и десне стране тела је потребна да би се уопште могло стајати.
Храброст хомо еректуса да се супротстави гравитацији као највећој сили у свемиру довела је до тога да ми данас уживамо у усправном ставу тела и да господаримо овом плавом планетом. То уживање нам умањују обољења која не би требало да постоје, а постоје само зато што се негде залутало на развојном путу наше врсте. Пре двеста хиљада година наш претходник процесом размишљања добија све већи горњи мозак којим истражује и осваја свет око себе. С временом се развија тежња ка сигурнијем и опуштенијем животу, који је пронашао у пећинама. Са повећаним мозгом пећински човек схвата како да користи ватру којом осветљава станиште, па термички обрађује храну која је зато укуснија, али и мање опасна, због уништења паразита и бактерија.
Но, добро никад не иде само. Промене које су пећинском човеку омогућиле лакши живот, извргле су се у сопствену супротност – због њих пате све следеће генерације човечанства, па и наша генерација. Тежња ка бољем животу смањила је отпорност организма и ослабила чула мириса и укуса. С временом хомо сапијенс постаје сваштојед, што му повећава шансе за преживљавање, али му истовремено увећава јетру, која је најбољи чистач организма. Највећи проблем човечанства полако се појављивао током неколико десетина хиљада година. Није нам се само мозак повећавао, већ и јетра. Увећана јетра је променила распоред органа, а то је изазвало следеће проблеме: десно плућно крило је смањено и умањен је капацитет плућа, десни бубрег је спуштен и смањен, срце је померено увис и промењен му је смер откуцаја као и могућност неометаног рада, а срце нам је највреднији радник.
Ови проблеми су мали у односу на проблем који је настао због веће тежине јетре, јер је она изазвала поремећај у равнотежи десне и леве стране тела. Нама је десна срана тела тежа од леве, а наука која се бави развојем наше врсте не схвата зашто је то тако и какве то последице има по здравље. Они који проучавају анатомију нису схватили зашто је код нас присутна асиметрија организма, а код осталих рођака из рода сисара постоји симетрија. Разумљиво је да наше прамајке пре десет хиљада година нису знале да се током трудноће у телу фетуса дешава почетак проблема због којег ће њихово потомство имати обољења, а несхватљиво је да у двадесет првом веку труднице још увек не знају за тај проблем. Сада је то још већи проблем, јер је код данашњих генерација јетра још већа и тежа. Разумљиво је да жене не знају за тај проблем, али је несхватљиво како је могуће да медицина не зна ништа о томе.
Узрок превременог краја живота
Ово што читате је први пут написано, а до сада су написане десетине хиљада књига о здрављу и о болестима. Етиологија је наука која се бави узрочницима болести и потпуно је слепа када није схватила шта је узрок скоро свих обољења. Хоће ли будућа правда бити слепа када буде одмеравала одговорност те науке? Ево шта се дешава током развоја фетуса и како је то повезано са болестима током живота. Због отежане јетре фетус се током спавања поставља десном страном тела према планети, па због тог положаја у материци долази до измештања скелета и органа са тачних анатомских позиција. Најгоре од свега је што се први пршљен испод главе формира на измештеној позицији и што се због тога током живота све више и лакше измешта.
Због свог кључног положаја у телу, први пршљен представља кључ за браву која закључава или откључава врата кроз која улазе болести. Тај пршљен се налази на најкритичнијем месту у телу и његова најмања измештеност проузрокује дисфункцију целог организма. Болести настају због тога што измештен први пршљен смањује проток сигнала према мозгу и проток крви кроз мозак, а искривљеност кичме и тела настаје због погрешно усмерене силе гравитације низ тело. Крива кичма још више умањује пролазак нервних сигнала, а зглобови се погрешно оптерећују и зато почињу болови. Све ово доводи до дегенерације појединих делова организма, која је током четрдесетих година живота у почетној фази, а касније се одвија све брже и зато долазе болести и превремени крај живота.
С протоком времена мозак пећинског човека се непрестано увећавао, па је схватио како да гради склоништа. Тежина главе се повећала, због чега се први пршљен све теже уклапао у зглоб са лобањом и због тога се јављају болови у потиљку. У неколико претходних десетина хиљада година људи су трљањем сами себи смањивали болове у вратном делу кичме. Почев од тих времена па све до данас, милијарде људи су гурали палац под лобању. Болови се прво појављују у потиљку, а касније се током живота спуштају низ леђа, где људи сами себе нису могли дохватити и зато их је неко други трљао – што је најзад добило назив „масажа“. Болове у куковима и ногама су покушавали да реше на разне начине и тако се првобитна масажа развила у медицину. У древној Индији и Кини су пре неколико хиљада година схватили да одмах испод главе нешто није како треба и разним начинима су настојали да наместе први пршљен.
Грчка цивилизација се сматра колевком човечанства. У том времену су настали и почетни покушаји лечења. Грци су проучавали људско тело и давали имена деловима организма, па су првом пршљену дали име „атлас“ (у преводу – носач), јер нам носи главу. Од грчке и римске медицине, па све до данашње медицине преписивана су првобитна непотпуна знања о атласу. Све то време нико није придавао одговарајући значај овој најважнијој тачки у телу.
Током раздобља ренесансе, у већини делатности долази до раздвајања стручног од нестручног, па се то десило и са лечењем. Са протоком векова граница између знања и незнања се појачавала, јер су поједине делатности преко својих удружења штитиле своје пословање од лаика. Та ситуација је, због природе посла, постала нарочито значајна у медицини, јер се ради о људским животима, па је потребна изузетна одговорност и стручност. Занемаривање првог пршљена је трајало две хиљаде година и коначно се, на крају деветнаестог века, један човек заинтересовао за атлас. Тај човек се звао Данијел Палмер. Он није имао медицинско образовање, али је схватио да је измештеност атласа узрок обољења. Покушао је да пронађе начин како да се једним третманом атлас врати на место, али у томе није успео.
Током двадесетог века стотине људи из званичне и незваничне медицине су покушавали да пронађу начин враћања атласа на његово анатомско место. Нажалост, то је довело до неколико погрешних метода које сада практикује неколико десетина хиљада људи широм света. Они манипулишу атласом и неконтролисано га померају. Међу њима има медицински образованих, али већином су приучени или „надарени“.
Први пршљен, атлас, измештен свима
Атлас је свим људима на свету измештен и зато се током живота може додатно изместити падовима или ударцима, а у старости се и сам од себе полако измешта. Као да то није довољно, десетине хиљада људи разним третманима измештају атлас другим људима. Међу стотинама милиона људи који су (мал)третирани било је и жртава, а већина осталих су касније имали потешкоће и почели су да оболевају.
Палмер је још 1895. године схватио да је измештен атлас узрок, а да су болести последице тог измештања. Нажалост, прошао је читав век док није пронађен прави начин како да се атлас постави на место. Рене Шимперли је 1995. године открио метод како да се атлас намести помоћу апарата који прави ситне ударце. Ни он није имао медицинско образовање, али је због својих многобројних обољења био приморан да пронађе начин на који је могуће вратити атлас на место. Пре него што је почео са истраживањем, Шимперли је био практичар једног од начина намештања атласа и увидео је да је то погрешан начин. Проучио је остале методе и схватио где сви греше, а те грешке су га довеле до открића.
Др Рајнер Зајбел је у својој морфолошкој студији доказао да је атлас измештен код скоро свих људи на свету и да се атлас може вратити на место помоћу масаже коју је Шимперли пронашао. Од 1998. до 2012. године Рене Шимперли је обучио преко четири стотине ученика широм света, који су наместили око милион и по људи.
Намештање атласа методом ПРЕПОРОД МАСАЖА ПОТИЉКА
Један од његових ученика је Предраг Ђорђевић, који је три године практиковао тај метод и за то време је увидео недостатке метода и непрекидно га побољшавао. То није било довољно, па је 6. јуна 2013. године открио нови начин намештања атласа под називом „Препород масажа потиљка“. До новембра 2013. године Ђорђевић је обучио педесет људи широм Србије и основао Удружење грађана „Препород живота“. План Удружења је да се оснују огранци у сваком месту у Србији са више од двадесет хиљада становника, у којима ће се намештати атлас „Препород масажом потиљка“. Стечена искуства и изузетна успешност у раду довешће до тога да се с временом овај начин намештања атласа прошири и на све остале државе света, али то је већ питање будућности, а ми се у овом тексту бавимо прошлошћу и зато препуштамо будућим историчарима да они сведоче о овоме што ми сада радимо.
Хиљадама година постоје лечења, а људи су све болеснији, и поред напора савремене медицине. Пре неколико хиљада година масажа је изродила медицину, а сада се опет враћамо масажи, која ће коначно ослободити људски род од робовања болестима. Круг се затвара, а у међувремену је неколико хиљада изгубљених година и милијарде напаћених душа.
ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА СЕ У ПОСЛЕДЊИХ 50 ГОДИНА ЈЕТРА УВЕЋАЛА ДВА ПУТА.
Та еволутивна промена је превише брза и има погубан утицај на пренатално формирање атласа на све лошијем месту, а тиме и на лошије здравље током живота. Наша генерација ће бити одговорна пред судом историје ако што пре не схватимо да сви МОРАМО да наместимо атлас и то не само због нас, већ и због следећих поколења. Присутна је убрзана деградација људског рода и питање је да ли то препознајемо и можемо ли тај процес променити. Решење је у „Препород масажи потиљка“, али нажалост људи нису свесни проблема и не знају да постоји решење. Ово откриће је последњи воз за спасавање људског рода из ропства болести. Човечанство није ни очекивало спас, па је то један од разлога зашто постоји неверица код оних који по први пут чују за овај проблем и за његово коначно решење.
Званична медицина се за сада не изјашњава о намештању атласа, а морала би да се одлучи који су начини корисни по људско здравље, а који штетни. Надамо се да ће „Препород масажа потиљка“ бити прихваћена као коначно решење и да ће њоме сви људи на свету наместити атлас.
Прошлост и боља будућност
Ово откриће ће препородити људски род и зато ће будући историчари наше доба сматрати разделницом између болесног и здравог хомо сапијенса. Будуће генерације неће имати болести које ми сада имамо, нити разумевање за нашу патњу, али ће захваљујући историчарима знати како се десио преокрет и имаће захвалност према нама који смо им омогућили срећан и дуг живот. То нам даје снагу да издржимо садашње напоре и да се потпуно посветимо послу који још увек личи на немогућу мисију.
Извор: Препород.Срб, preporod.org
Вијести о…: Здрави без лечења? Да ли је то могуће? Да ли је узрок већине болести – измештен атлас?
