Тимоти Џон Бајфорд, наш познати редитељ, сценариста, преводилац и глумац, преминуо је јуче у 73. години после дуге и тешке болести. Више наш суграђанин него Британац, Бајфорд, који је већи део свог радног века провео у Србији, остаће упамћен по најбољим телевизијским серијама за децу „Невен”, „Полетарац” (награда на међународном фестивалу у Минхену), „Бабино унуче”, „Недељни забавник”, „Трагом птице додо” (у сарадњи са ТВ Сарајево), „Метла без дршке”, „Нотна сваштара”… Добио је више признања за свој рад, а Међународни центар књижевности за децу „Змајеве дечје игре” доделио му је повељу за свеукупно стваралаштво и безграничну оданост детињству. Од 2011. године био је саветник у Редакцији дечјег и школског програма Радио-телевизије Србије, а према његовом концепту снима се емисија „Плава птица”.
На Бајфордовим емисијама стасавале су читаве генерације, а млади су од само једног емитовања „Невена” могли да добију лекцију из домаћег васпитања, поезије, земљописа, познавања природе и друштва… Да се науче духовитости. „У Енглеској никада не бих могао да направим серију ’Невен’. Једном у Новом Саду случајно сам видео часопис ’Невен’, а случајно се догађају најлепше ствари, и по повратку кући рекао сам Мили: ’Од овога бих могао да направим емисију’”, рекао је у једном интервјуу Бајфорд.
За себе је говорио да је „Енглез на сталном раду у Југославији”, а приближио нам је стваралаштво Јована Јовановића Змаја као да је овде и рођен. Сарађивао је на остварењу емисије „Двоглед” са Драганом Бабићем, а као велики поштовалац природе и птица стварао је еколошке пројекте. Био је аутор и серије о енглеским дечјим класицима.
Бајфорд је рођен 25. јула 1941. године, у Солзберију, у Великој Британији. Пре доласка у Југославију био је асистент редитеља на Би-Би-Сију, а затим и редитељ у тамошњој дечјој редакцији. Упознао је своју другу супругу Милу Станојевић, драматурга Дечје редакције ТВ Београда, која му је постала стални сарадник, и због љубави према њој дошао да живи у Београд. Бајфордови су „неговали дух радозналости за све области људског сазнања и историјског памћења, они су аутентични пиквиковци, трагачи за појединостима из свакодневног живота”, неко је једном написао.
Бајфорд је детињство провео на једној британској фарми, и управо су му та сећања била драгоцена и за потоње стваралаштво. У култној серији „Невен”, коју некадашња деца, а данашњи родитељи, брижљиво као аманет преносе најмлађима, налазе се и сцене урнебесног гађања јајима. Дејан Ђуровић, Петар Краљ, Оливера Марковић, Драган Зарић, Милан Срдоч, Мики Манојловић, Миља Вујановић, Марина Кољубајева, све јунаци нашег детињства, заједно са Бајфордом овековечили су призоре несташног одрастања.
После више од три деценије проведене у Београду, остајући овде чак и у најтежим условима за нашу земљу, Бајфорд је након написа у „Нину”, и захваљујући тадашњем председнику Борису Тадићу, коначно 2004. године добио држављанство Србије. „Нисам ни енглески ни српски патриота. Ако се свет гледа из свемира, не види се ниједна граница. Само лопта усред универзума. Није ми важно где живим, важно ми је да сам срећан тамо где се налазим”, признао је Бајфорд у некој прилици.
Дуго се и херојски борио са тешком болешћу, тешко је долазио до лекова против болова, а и даље је радио и преводио. Прошле године свечано је обележено четрдесет година од почетка емитовања „Невена”, и снимљен је филм о Бајфорду „Питам се, питам се” аутора Веље Павловића, у копродукцији РТС-а и Студија Б.
Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић упутио је телеграм саучешћа породици Џона Тимотија Бајфорда у коме се каже: „Примите моје искрено саучешће поводом смрти, сценаристе и режисера најлепших дечјих серија ’Невен’, ’Полетарац’ и ’Бабино унуче’, које су промовисале вредности на којима су стасавале генерације. Са Радио-телевизијом Београд показао је да телевизија ипак има образовни, забавни и културни утицај пријемчив најмлађима. Осећам лични и колективни губитак због одласка човека који је обележио наша детињства.”
Тимоти Џон Бајфорд (Фото Бранко Белић)
На вест о смрти
Донка Шпичек: Знала сам да је болестан и да се дуго борио са том болешћу. И никога није оптерећивао. Са Дечјим културним центром је сарађивао неколико година. Водио је драмски студио и направио неколико представа. Преводио нам наше текстове за „Радост Европе”, уопште био је сјајан сарадник. Велика је штета што смо га изгубили.
Милорад Мандић Манда: Бајфорд је својим радом обележио и моје детињство и многих других. Зато је мој осећај болан. Када такав човек заврши свој век увек помислимо: па зар је морало све да буде тако. Жао ми је најискреније, као да је био члан моје породице.
Љубивоје Ршумовић: Тужан сам! Плакао бих, као што човек за кумом плаче, наравно, али сузе неће напоље него капљу унутра на срце. Волели смо га сви зато што је дошао из Велике Британије у малу Србију да нам дисциплинује дух и да нас увери да ово што смо ми на челу са Душком Радовићем радили и што радимо за децу, да је то добро, исправно и најбоље могуће.
Извор: Политика
