Београд – Датум (24. новембар 2013) који је исхитрено одређен као почетак изградње Јужног тока у Србији јесте нека врста „прања“ српских власти због опструкције руског гасовода и правдање кривице за нарушавање претходног договора. Њиме никако нису отклоњени фактори који коче овај грандиозни посао, чији почетак значи и почетак ослобађања окупиране Србије и окупиране Европе.
Дмитриј Рогозин и Горан Петронијевић
За разлику од метода запада, Русија овај посао ради на принципу добровољности, еконимске и трговинске логике, а не на принципу отимања и приморавања. Зато свако у Србији ко и даље буде гурао клипове у точкове Јужног тока, биће историјска штеточина и српског државноправног простора и српске нације, рекао је за «Печат» на почетку разговора о Јужном току адвокат Горан Петронијевић.
Свему упркос, у Србији започиње изградња Јужног тока. Шта руски гасовод значи за Србију?
Јужни ток је за Србију посао прошлог, садашњег и будућег века. Изградња јужног тока и за Србију и за Европу је значајна са аспекта економије, енергетике и међународних односа. Почетак изградње Јужног тока померан је већ неколико пута, а да је поштован договор он би већ до пола био изграђем. Нажалост, руска страна није имала коректног партнера у Србији, не зато што сарадњу са Русијом српске власти или један њихо део неће, већ зато што не смеју. Кад кажем да не смеју у то сам потпуно сигуран, јер од 5. октобра па надаље увек је у српској власти постојао јак лоби чији су људи плаћани са првенственим задатком да руше пројекте економске сарадње са Русијом.
Нас на Западу, ма шта ми радили, посматрају искључиво као мале Русе, и како Русија расте нас посматрају као све већи мале Русе, а Србију као све јачу руску провинцију. Тако је садашња окупација Србије за Запад, заправо окупација руске провинције, и стајати на српском тлу значи бити ближи руском грлу које је њихов циљ. И ту је крај! Све приче и дипломатске заврзламе, огољено значе само наступање према Русији и остваривање њихове последње, веома морбидне идеје која може изазвати светски сукоб, а то је идеја о неприкосновености природних богатстава у односу на суверенитет државе.
Сматрате, дакле, да је са почетком изградње гасовода ипак победила идеја о потреби ослобађања заробљених умова у Србији?
Почетак изградње Јужног тока за Србију значи превасходно почетак ослобађања Србије од окупације под којом нас Запад држи већ дуже време, а то подразумева и ослобађање заробљених српских умова који тој окупацији служе.
Сматрам да постоје два прстена, два нивоа окупације. Први је окупација Европе од англосаксонског фактора која је настала са окончањем Другог светског рата, а други је окупација трећих, транзиционих земаља насталих распадом бивше Југославије, посебно српског простора од стране Европе. Дакле, ми смо окупирани од окупираног. Окупирани од Европске уније која је под влашћу англосаксонског фактора, који Европу убацује као једну врсту филтера, као посредника у окупацији наших простора. И кад испод тог европског окупационог прстена ставите домаће окупационе снаге које му служе, видите да смо ми, српски народ, тек под трећим прстеном окупације, којих морамо што пре да се једног по једног ослободиимо.
Молим Вас, будите конкретни у дефинисању свега што Јужни ток доноси Србији, почев од изградње до пуштања у функцију!
На изградњу Јужног тока пре свега гледам као на један фантастичан међународни пројекат који може да заустави економско пропадање Србије. Свесно избегавам да кажем да може да јој донесе благостање, да не бисмо били сувише велики оптимисти.
У државноправном смислу Јужни ток предстаља једну врсту арматуре за Србију, која неће дозволити да се она даље теритиријално и политички распада. Изградња јужног тока на првом месту је почетак ослобађања од окупације Србије, затим заустављање економског зарушавања и на крају заустављање распада српског простора.
Јер, ко год мисли да је тај процес при крају, и да ће престати са окончавањем косовског проблема, тај или неће или не жели да призна да су на мапи Србије границе направљене са перформацијама по којима се после лако цепају и да је Србији предодређено да у оквиру окупације, исто као за време Другог светског рата када је била подељена Краљевина Југославија, буде распарчана уколико се не армира једним озбиљним уласком руског економског фактора на овај простор.
Печат
