Подгорица – Декларација о Српском језику и ћирилици као основама српског идентитета наћи ће се столовима председника влада и ресорних министарстава Црне Горе, Републике Србије и Републике Српске, као и на универзитетима, научним и културним установама и медијима.
Њу је једногласно усвојило тридесетак филолога, књижевника и професора Српског језика и књижевности на научном скупу „Српски језик и ћирилица основе српског идентитета“, одржаном пре два дана у Подгорици који је организовао Српски национални савјет Црне Горе.
Пре усвајања овог документа дводневну расправу о Српском језику и ћирилици, као основама српског идентитета водили су Митрополит Амфилохије, др Момчило Вуксановић, проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), академик Љубомир Зуковић, Добрица Ерић, проф. др Јелица Стојановић, др Драга Бојовић, др Горан Комар, мр Момчило Крајишник, Веселин Матовић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Лидија Томић, проф. др Мило Ломпар, Селимир Радуловић, академик Војислав Максимовић, проф. др Мирољуб Јевтић, проф. др Валентина Питулић, академик Гојко Ђого, Драган Лакићевић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Михаило Шћепановић, Милица Бакрач, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, мр Слободан Чуровић и Тодор Живаљевић – Велички.
„Српски језик се, мимо других језика на свету, почео `множити дељењем` па су од једног Вуковог лингвистичког или на научним критеријумима заснованог језика настали различити политички језици, проглашени политичким одлукама држава на тлу бивше СФРЈ. То политичко дељење истог српског језика довело је до губљења идентитетских критеријума самога српскога народа. Тако се у Босни и Херцеговини, српски народ преко земаљског босанског језика, на све начине жели превести у Босанце, тј. у босански народ. Исти је случај и у Црној Гори, где се на основу црногорског као земаљског језика, тј. језика Црне Горе, Срби настоје превести у несрпске Црногорце“, наведено је у Декларацији из које „Политика“ прва преноси наводе.
У Хрватској је, пише даље у овом документу, прогоном Срба решено српско питање јер су Срби проглашени мањином, а већински српски језик проглашен хрватским, иако је реч о једном јединственом српском језику.
„У Србији је врло слична ситуација: од српског су направљена још три политичка језика: српски, а као мањински – под хрватским, босанским и црногорским именом. Српски језик је тако угрожен и у матичној држави Србији и у свим државама у којима Срби живе, поготово у Црној Гори“, наведно је у Подгоричкој декларацији. „Уколико се настави процес `растакања` и негирања српског језика, доћи ће чак до негације српског постојања на већини простора српског језика. Због тога је крајње време да Срби врате дигнитет српском језику, чиме ће вратити дигнитет и српском народу на свим просторима на којима Срби живе и на којима српским језиком говоре“.
Учесници научног скупа сагласни су у оцени да српских језика нема него један.
„Из тога проистиче да је српски језички и културни простор један, јединствен и недељив, да исти тип стандардног српског језика уз исти тип норме важи за сав српски народ и за све просторе на којима он живи“, додаје се у декларацији. „Очување јединства српског језика заправо значи очување српског националног идентитета како у матици Србији, тако још више у државама мимо ње“.
Треба, дакле, постићи јединство српских политичара и филолога да би се очувало јединство српског језика, а преко њега и јединство српског народа без обзира на то да ли он живи у истој или у различитим државама. Оно што обједињује тај народ, што му даје национални идентитет јесте, пре и изнад свега, српски језик којим он говори и култура која је на том језику створена.
Лингвисти из Црне Горе, Србије и Републике српске опомињу да није угрожен само језички идентитетски критеријум, него још више и још пре онај други с њим повезан – идентитетски критеријум српске ћирилице.
Подгорица 2014: Негирање српског језика води до негације српског постојања
„Ретки су језици у којима су језик и писмо тако међусобно условљени да писмо подразумева језик, а језик подразумева писмо. Историја нас учи да је увек прогон српске ћирилице заправо значио прогон српског језика, односно самога српскога народа“, оцењено је у документу. „Данас смо дошли у ситуацију да напуштањем српске ћирилице и растакањем српског језика губимо властити национални идентитет. Нужно је зато у свим просторима на којим Срби живе, ћирилицу сачувати тако што ће бити једино службено писмо целога српскога народа“.
Академици, филолози, професори поручили су са научног скупа у Подгорици да је неопходно да се, како су написали, „српска политичка и филолошка деловања нађу на истом путу, на путу заустављања ништења српског националног идентитета због неуважавања статуса, значаја српског језика и српске ћирилице као основних националних идентитетских критеријума.
„На том послу морају се наћи све српске институције и сви српски филолози“, поручили су они. „А први незаобилазни њихов задатак јесте стварање минимума заједничког националног програма, у чијем ће се средишту наћи српски језик и ћирилица као основни критеријум српског идентитета“.
Извор: Српске новине ЦГ / Новица Ђурић
