Црна Гора није изузетак по томе да у држави постоје различити ставови о приступању НАТО-у, оцијенио је национални координатор за НАТО, Веско Гарчевић, поручујући да увијек постоји бар један аргумент више за учлањење.
Увијек аргумент више за четворокраки НАТО симбол?
Координациони тим за чланство организовао је радни доручак са новинарима на ком је Гарчевић представио кампању.
“Свјесни смо да постоје они који не мисле да Црна Гора треба да буде чланица НАТО-а. Не мислимо да је то што се у Црној Гори дешава неки изузетак и да је држава јединствена зато што о томе постоје различита мишљења. Све државе које су се приближавале НАТО-у имале су мање или више сличну ситуацију”, рекао је Гарчевић.
Према његовим ријечима, добро је да се о томе води дијалог а, како сматра, увијек постоји бар један аргумент више за чланство у НАТО-у. “Увијек постоји један аргумент више за чланство, овдје се ради прије свега о рационалном избору”, истакао је Гарчевић.
Она је указао да ниједна од држава које су чланице НАТО-а нијесу напустиле тај савез, “послије 50 или 70 година бивствовања у њему”.
“Да је то толико лош и фашисоидан амбијент, да је толико амбијент који спутава, онда би сигурно државе које баштине демократију одлучиле слободно да изађу, не би тамо остале 70 година”, објаснио је он.
Гарчевић је рекао да тај аргумент најбоље говори о предностима чланства.
“Он није најсавршенији јер не постоји савршен модел. Сваки модел има своје
грешке, мањкавости и изазове. Али у датим околностима, у којима данас живимо, не постоји бољи модел и зато ми треба да будемо дио тог модела”, казао је он.
Гарчевић је подсјетио да је Координациони тим нови аспект кампање започео у другој половини фебруара, али и да су његови чланови већ радили на томе много раније.
Одлука о чланству у НАТО-у је, како је казао, значајна и за будуће генерације.
“Ми смо сада кренули да развијамо ту кампању у двоструком правцу, задржаћемо све оно што се тиче дијалога и онога што он подразумијева “, рекао је Гарчевић.
Он је казао да постоји могућност да и већ постојеће форме у кампањи буду развијене на мало другачији начин, “како би укључили више сегмената друштва”.
Гарчевић је казао да највидиљивији дио кампање иде кроз медије и “она је фомулисана тако да различитим групама приђе различитим порукама”.
Он је рекао да је то први дио кампање који се заснива на вриједностима које интересују грађане, као што је стабилност, безбједност, могућност запошљавања и дугорочни просперитет државе. “Та питања су свуда од великог значаја”.
Вриједности које се наглашавају су, како је казао, и оне око којих су се окупиле Западне државе а односе се на владавину права, стабилност и јаке институције.
“То су вриједности које данас чине ЕУ и НАТО а то су вриједности које су повезане и за солидарност”, рекао је Гарчевић.
Он је објаснио да је то дио кампање који ће трајати до маја, након чега ће, на основу резултата досадашњег рада, формулисати и друге облике дјеловања.
Говор младе студенткиње Ђурђине Турковић из Црне Горе на округлом столу: „Да се не заборави – Не у НАТО“.
Округли сто Београдског форума за свет равноправних, на тему: „Да се не заборави – Не у НАТО“, одржан у Сава Центру у Београду, 23. марта 2015-те, поводом 16. годишњице агресије НАТО против Србије (СРЈ).
Учесници округлог стола су били:
1. Живадин Јовановић (Председник Београдског форума за свет равноправних)
2. Јово Милановић (Генерал-потпуковник) (5:14)
3. Алексеј Чагин (Председник Асоцијације хероја Русије) (36:10)
4. Проф. др Радош Смиљковић (40:27)
5. Милица Арежина (1:00:30)
6. Ђурђина Турковић (1:10:25)
7. Др Станислав Стојановић (1:17:16)
8. Наталија Шатилина (1:30:21)
9. Невен Ђенадија (Бања Лука) (1:34:32)
10. Бранислава Митровић (1:43:06)
11. Бошко Антић (Адмирал) (1:54:32)
12. Проф. др Радован Радиновић (Генерал) (2:04:30)
13. Др Момчило Вуксановић
Коментари присутних:
1. Проф. Веселин Вујнић (Medical Physicist Inst. of Oncology and Radiology) (2:17:57)
2. Проф. др Рајко Унчанин (Члан надзорног одбора Инжењерске коморе Србије) (2:20:14)
3. Др Љубомир Грујић (2:22:26)
Цео снимак са округлог стола:
Извор: РТЦГ,ФБР