Драгана Трифковић: На предстојећим изборима грађани немају никаквог избора, већ практично могу да се определе за различите представнике једне те исте политике коју диктирају Вашингтон и Брисел
За одговоре на три питања о тренутној политици актуелне партократије у Србији питали смо Србе из Србије, али и из дијаспоре, и те одговоре објавићемо као фељтон у наставцима…
“На предстојећим изборима грађани немају никаквог избора, већ практично могу да се определе за различите представнике једне те исте политике коју диктирају Вашингтон и Брисел. Суштина избора у условима окупације била би да се изаберу најбоље слуге окупатора. Дакле под садашњим околностима, Србији нису потребни “избори”, већ повратак суверенитета. Питање је како је то изводљиво, с обзиром да су сви државни, институционални, политички, економски и кључни друштвени сегменти под већинском контролом Запада…” – Драгана Трифковић, публициста.
1. Да ли су Србији потребни избори, који се иначе морају платити из буџета, односно од новца сиромашног србског народа у овом тренутку, и зашто?
Драгана Трифковић: На предстојећим изборима грађани немају никаквог избора, већ практично могу да се определе за различите представнике једне те исте политике коју диктирају Вашингтон и Брисел. Суштина избора у условима окупације била би да се изаберу најбоље слуге окупатора. Дакле под садашњим околностима, Србији нису потребни “избори”, већ повратак суверенитета. Питање је како је то изводљиво, с обзиром да су сви државни, институционални, политички, економски и кључни друштвени сегменти под већинском контролом Запада.
Трошење новца на изборе није питање које интересује државни врх, у тренутку када недостају сви други аргументи. Прошло је више од годину и по дана од претходних избора, када су дата многобројна обећања садашњих државних функционера, на основу којих су успели да освоје власт. Она су се односила на дисконтинуитет дотадашње политике безалтернативног пута у ЕУ, односно очување Косова и Метохије у саставу Србије, нове инвестиције и отварање радних места, побољшање животног стандарда грађана, ближу сарадњу са РФ, борбу против корупције итд. Након доласка на власт, сва предизборна обећања су погажена. Ефекти владавине СНС удружене са СПС и осталим придруженим странкама, су поражавајући за Србију са далекосежним последицама и уједно врло повољни са становишта интереса западних сила. Међутим и поред оваквих чињеница, Запад сматра да би резултати могли да буду ефектнији. Поништен је највиши правни акт државе, извршна и судска власт удруженим снагама стављају Устав ван снаге, потписан је споразум са терористима о предаји јужне српске покрајине, повећана је незапосленост и сиромаштво, а инвестиције и борба против корупције и даље остају само новинске сензације. Власт отворено ради на спречавању инвестиција из РФ, а са друге стране тражи новац тамо где га неће добити. Борба против корупције не може да се води са системом који већ годинама подржава корупцију, и у тој ситуацији ни један од озбиљних малверзаната из претходног режима демократске странке није ухапшен, иако су позната њихова дела.
Драгана Трифковић, публициста.
2. Да ли је ово расписивање избора сада, од стране владајућих партија само покушај да се “промене места и неподобни кадрови” уз промену правне регулативе, односно легализација прекршених чланова Устава Србије и измена у смислу правног признавања отимања Косова и Метохије као међународно признатог дела територије државе Србије?
Драгана Трифковић: Расписивање избора је пре свега у функцији даље куповине времена, и скретање пажње са досадашњих резултата. Власт нема више шта да понуди у овом тренутку. Како чујемо из СНС “Циљ избора је да се убрзају реформе”. Оне подразумевају заокруживање независности КиМ, даљу дезинтеграцију и дестабилизацију Србије, наставак штетних европских интеграција, распродају државних ресурса, повећање незапослености, погоршање положаја радника итд. За овакве “реформе” властодавци су напредној странци предодредили убеђене реформисте, који се истичу у својој анти-српској политици. У том смислу пожељна је коалиција са Вуком Драшковићем, Расимом Љајићем, Чедомиром Јовановићем и свима онима који беспоговорно заступају интересе Запада у Србији. Ситуација са Међународним правом и Уставом је далеко компликованија, и она превазилази могућности правног насиља. Чак и ако покрену питање Устава, у циљу избацивања преамбуле о КиМ и могућности даље дезинтеграције Србије, било какве промене, односно доношење новог Устава није ретроактивно. То практично значи да кривично дело које је учињено против државе и против народа не може да се прикрије или да се његов статус промени. Одговорност за почињена дела остаје, и на ту чињеницу починиоци не могу да утичу.
3. Да ли ће тиме бити легализован као правно важећи Бриселски споразум и самим тим народном вољом “оверити” велеиздаја?
Драгана Трифковић: Циљ ових избора, осим куповине времена, јесте и стицање алибија за досадашњу политику. Бриселски споразум не може бити легализован, јер је он противан Уставу Србије и међународној резолуцији 1244. Народну вољу би требало оцењивати у складу са осталим околностима. Наиме, народна воља је била да се прекине политика безусловних европских интеграција, али то није учињено. Према многобројним истраживањима јавног мњења, већина грађана Србије се противи европским интеграцијама и подржава бољу сарадњу са РФ, али је цео систем подешен тако да та већина грађана не може да оствари своја права. Разлога је много, од контроле политичких актера и медија, преко истрошености политичке сцене Србије. Грађани Србије морају да буду свесни чињенице да немају никакву контролу над дешавањима у Србији, и да се избор своди на то ко ће боље извршавати захтеве Запада, супротно државним и националним интересима. То је уједно и разлог да се озбиљније заинтересују за сопствену судбину.
Извор: ФБР/Биљана Диковић
http://facebookreporter.org/2014/01/31/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%82-11/
