Да ли ће Србија морати да мења члан Устава о службеној употреби језика и писма? Захваљујући страначким компромисима новијег доба, мешању политике у ствари струке, која и сама често била недоследна, тумачењима Уставног суда Србије, који се самопрогласио надлежним за питање језика, као и наслеђеним решењима и међународним околностима, …
…Србија ће приликом најављене промене Устава морати да мења и члан 10 који се тиче службене употребе језика и писма.
Европска комисија 2015. обавестила је званични Београд да по овом питању мора да поступа у складу са ставом Венецијанске комисије из 2007, чије тумачење поменог става важећег Устава Србије има природу лекс пецијалиса за „латиницу српског језика“, која иначе не постоји у навишем правном акту Србије. Примена препоруке Венецијанске комисије је услов за интеграцију Србије у ЕУ. То тврди Синиша Стефановић из Завода за проучавање културног развитка, чијим је предавањем „Положај српске ћирилице у српској држави и политици“ Институт за европске студије отворио јесењи циклус предавања.
Према актуелном Уставу „у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо“, а „службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава“. Према Стефановићевим речима, проблем почиње са „рупом“ у Закону о службеној употреби језика и писма, који је и данас „дотерана верзија акта из 1991, писаног за Устав донет две године раније“. На основу својих вишегодишњих истраживања, Стефановић је говорио о проблемима страндарда, начину њиховог постављања и реформама српског језика од Светог Саве до актуелних и будућих, из Брисела најављених законских решења. Он тврди да је, према његовим мишљену, споран термин „латинично писмо српског језика“ у употребу увео Ранко Бугарски, а да се касније проширио и на предлоге законских аката у Војводини и тумачења Уставног суда Србије.
Устав Републике Србије – муке са латиничним писмом српског језика
– Код нас је језик у лимбу између државе и језикословаца. Треба имати у виду да се данас језик приписује писму, а не обратно, што значи да се све што је латиница сматра хрватским језиком – каже Синиша Стефановић.
Извор: Данас, Пише: Ј. Т. Београд уторак, 13. септембар 2016. 17:08
