Руска независна тв станица „Дозд“ изавала је бурну полемику у јавности, али и реакцију државног тужилаштва око анкете те тв станице, где је постављено питање: је ли требало у Другом светском рату по сваку цену бранити Лењиград, или га је требало предати Немцима и тако можда спасити животе милион људи?

Део руске јавности ту је анкету прогласио „светогрђем“, док је портпарол руског председника Путина, Дмитриј Песков изјавио „да се не може рећи да је анкета нелегална, али да су њом пређене црвене линије“.

Анкета руске независне тв станице појавила се баш на 70. годишњицу совјетског пробијања немачке блокаде Лењинграда, иако су се борбе између Црвене армије и снага Вермахта у ширем подручју Лењинграда наставиле све до августа 1944. године.

У оквиру плана „Барбароса“ трупе Вермахта, немачка група армија Север под командом фелдмаршала Леба, састављена од 16, 18. Армије и 4. оклопне групе, заустављена је средином јула 1941 од снага Црвене армије на реци Луги, док су оружане снаге Финске, које су надирале заједно са Немцима, заустављене на линији Тајпале-Виборг. Копненим снагама Црвене армије помагале су и јединице Балтичке флоте, са ратним бродовима и морнаричком пешадијом.

И поред свих напора Црвене армије услед снажних немачких напада Лењинград је почетком септембра 1941. године практично био тотално опкољен град. Једина копнена веза с остатком земље била је преко залеђеног Ладошког језера преко којег се одвијало снабдевање бораца и становништва у граду.

Управо због недостатка хране и ниских температура становници су масовно умирали, иако је наређена евакуација цивила из града, пре свега жена и деце. Иначе, на подизању бункера, одбрамбених насипа и противтенковских препрека дневно је било ангажовано и до 500.000 људи.

И поред сталне немачке артиљеријске ватре по граду и бомбардовања из ваздуха, браниоци Лењинграда успели су да подигну 4000 бункера, 24.000 препрека од армираног бетона, 626 км ровова, 35 км барикада, 17.000 склоништа. Немци су срушили и уништили више од 3000 стамбених зграда, 7000 тешко оштетили. Рад је обуставило 840 предузећа у граду, у опкољеном граду нашло се око три милиона људи, од исцрпљености и глади умрло је њих 620.000.

Лењиград је под немачком опсадом био и борио се пуних 900 дана. Лењиград је једини град у Другом светском рату, који се тако дуго борио на првој линији фронта у потпуном окружењу и није пао у руке Немцима.

И поред директне Хитлерове наредбе да Вермахт уђе у град, немачким војницима то није успело. Под Лењиградом Вермахт је изгубио око 200.000 војника. Због храбре одбране Лењиград је проглашен градом херојем.

Немци су током напада на СССР по сваку цену настојали да заузму Москву,Стаљинград и Лењинград. За Хитлера су то била три града-симбола, значајни не само стратешки, већ управо и психолошки као симболи.

Совјети су сва три града упорно бранили и одбранили,тиме су сломили темпо наступања Вермахта и нанели му ненадокнадиве губитке. У биткама за Смоленск Немци су изгубили 32.000 војника, код Одесе 160.000 војника, код Севастопоља 300.000 војника.

Велики градови били су жариште и упоришта отпора у великом отаджбинском рату који је водио Совјетски Савез. Да је предат Лењинград, пала би и Москва, јер би се немачке дивизије из групе армија Север само пребациле јужније и спојиле са групом немачких армија које су надирале ка Москви.

Руска противавионска одбрана испред Исакове катедрале, зима 1941. године

Да је пао Стаљинград Вермахт би заузео нафтоносна поља на Кавказу и ширем подручју около. Црвена армија би остала без нафте.

Све то, вероватно, добро знају и они који су правили анкету: је ли требало Немцима мирно и без борбе предати Лењинград? Другим речима, покорити се тренутно јачем господару. Је ли то глас неких нових могућих руских квислинга? Испитивање терена за могућност ревизије историје?

Па онда за неку нову ружичасту револуцију? У Русији? Јер, ако доведете у питање велики отаџбински рат, довели сте у питање и постојање Русије у садашњим границама.