Амстердамски канали крију тајну извојеваних слобода, чији је циљ јачање свести о томе шта је за нас лоше, каже Оливера Станојевић Вијерига.
Полазиште бродића из Канала љубави (Фото: М. Никић и Ф. Амстердам)
Већ у градском возу од аеродрома Шипол ка центру очигледно је да сте у несвакидашњем граду. У Амстердаму комуникација се успоставља на изласку из авиона. У шаренилу досељеника и туриста, од Мароканаца до Енглеза, врло брзо стекнете љубазне „водиче”до Централне станице. Одатле, у невеликом граду на води, једном од необично најлепших на свету, све је близу. Чини се као у причи, ведри енглески студент доводи нас до хотела у самом срцу европског центра слобода и луцидности.
Иако је понедељак, увече су до касно пуне улице и на њима шаљиви, насмејани и опуштени људи разних нација и боја. Окружени лепим девојкама у излозима Четврти црвених фењера (Ред лајт дистрикт), сада више туристичкој зони јер посета лепотицама кошта и до 250 евра, у престоници „амстела” и „хајнекена” углавном пију свеже точено холандско пиво (око 3,5 евра). Турска пица и амстердамски канали пуни бродића, око којих су на све стране слободно остављени бицикли, први су утисак.
Пратећи наше незаборавно фотографисање „северне Венеције” са воде, Оливера Станојевић Вијерига, аутор водича „Амстердам град на води” као његова већ четрдесетогодишња становница прича како је Амстердам настао када су давне 1275. године дошли рибари из Фицланда и на реци Амстел почели да праве дашчаре. Преградивши реку данашњим тргом Дам или на српском – браном, почели су да праве важна здања и докове. Кроћењем реке и изградњом градског језгра у 17. веку, златном добу Холандије као колонијалне силе, Амстел је почео да отиче кружном мрежом од 164 канала испод чак 1.500 бајколиких камених, „погрбљених” мостића. Док сликате, за сваки случај се препоручује да се сагнете. Из канала љубавника, полазишта бродова, стижете и до најдужих, Принчевског, Царског и Господског канала.
Поглед са амстердамског бицикла
Кажу да Амстердам стварно може да се види само са воде. Гледано са стаза овдашњих лабудова, смењују се архитектуре необичних старих кућа, барокних, али и модерних атељеа и огромних стамбених зграда на води насталих у бившим бродским складиштима. Један од најзанимљивијих примера искоришћавања напуштеног простора управо је нови Амстердам у ком су се на конкурсу надметали најмаштовитији архитекти, правећи и вештачка острва и најнеобичније мостове. Цео Амстердам лежи на шиповима и једно је од најлепших градитељских дела на води, али и сведочанстава како је човек успео са њом да се избори. Истина , када шипови приликом плима дођу у контакт са ваздухом, кућа на води се искриви, па је оваквих кућа највећи холандски град пун, али су оне посебна атракција, а и не поплављују откако је између Северног и Јужног мора направљена брана, прича Оливера Вијерига. Цео град може херметички да се затвори са 16 преводница.
На први поглед с брода на карактеристичну холандску архитектуру од ситне цигле, учини вам се да је овде време стало у седамнаестом веку, такође и златном добу холандске културе. Свака кућа у центру је кутурни споменик, због чега је цео Амстердам, не само у својој огромној Музејској четврти, велики музеј на отвореном. Ту је и обележје јеврејског Амстердама, Кућа Ане Франк. Ризница споменика под отвореним небом је и седиште великих светских музеја, као што су народни или рајкс музеј, музеј савремене уметности или Стделијк и , нарочито популаран, Ван Гогов музеј. Овде могу да се виде и најбољи Рембрантови портрети али и кућа у којој је живео када је дошао из Лајдена да оснује најутицајнију школу западно-европског сликарства 17. века. Музејском линијом стижете до истуреног одељења Ермитажа. А од холандског сликарства стижемо до врсног шопинга, срећни и задовољни што смо за „смешно мале паре” купили чак ципеле.
Прва светла једног од најлепших сутона – Амстердам
Иако уморни да их пробате, не пропуштајте ноћни провод града живог 24 сата. Од мароканских, латино, реп до класичних рок ен рол кафића на популарном Лаидсплацу, поред ноћног наранџастог клизалишта (у боји Холандије), у којима жива свирка, испод слике Род Стјуарта, Џенесиса и других изгледа као препарирано време. Ноћу је најлепше враћати се пешице, јер потпуно опуштено пролазите поред мноштва кафића испред којих се млади духом, разних генерација, смеју и друже. Но, истовремено схватате да је у овом граду све организовано, превоз стиже у минут тачно, а дружељибиви полицајци на коњима ненаметљиво, али беспрекорно брину о безбедности.
Оливера Вијерига подсећа да Амстердам није само престоница „Ајакса” и брушеног дијаманта, већ и град толеранције и различитости. Подсећа да су од 2000.године наовамо легализовани проституција, потом и геј бракови и конзумирање лаких дрога, али да само завидници могу да кажу како „цео Амстердам пуши марихуану”. Напротив, амстердамски канали крију тајну извојеваних слобода у држави развијене свести, каже, а она је да људи сами, без „слатких” забрана, схвате шта све за њих може да буде лоше.
„Холанђани су зато сигурни да данас у Амстердаму, у ком нема окупљања у тами испод мостова, има мање проблема са тешким наркоманима него у другим великим европским градовима”, каже.
А Амстердамцима ћете показати да сте сличне свести ако, у пристаништу, оставите ауто и у круг градским улицама кренете бициклом!
