У Израелу постоји више од 3.500 историјских, верских и туристичких тачака.
– Србија и Израел имају много заједничког, како кроз историју, тако и сада – каже неколико сати пред полетање из Свете земље, домаћин и организатор овог путовања, Јуда Шен директор за централну и југоисточну Европу Министарства туризма Израела.
Поглед на Јерусалим са Маслинске горе
Упијамо, још једном, светла, као свице, по брдима Јерусалима, на тераси ресторана (чијем власнику су баба и деда из Србије) током свечане вечере за крај нестварног путовања кроз земљу вере, митова, историје, легенди али и стварности, сурове или само компликоване, ма каква била. Путовањe је круна првог дела двогодишње кампање „Осети Израел”, коју је на овогодишњем сајму туризма у Београду покренуо бивши амбасадор Артур Кол са циљем да обострано повећа број туриста на релацији Србија– Израел. Чему ће, каже, поред већ укинутог визног режима допринети и отварање чартер линија.
Драгуљи Израела су сада иза нас. Од модерне, ужурбане лопте капитала и хај– тек индустрије, финансија, авангардног – Тел Авива, преко сунчане и древне хананске престонице Јафе, заносне, луксузне Хаифе и милионски вредних вила на брду Кармел крај бахајских вртова. Антике са Цезарејом, потом крсташком, темпларском, средњовековном Акром, Бет Шаном – раскрсницом путева свиле и зачина старог доба, брдима поноса – висоравни Голан уз питоме винограде и винарије.
Хаифа
До Галилејског мора, Тиберијаса, терапеутског, козметичког, туристичког Мртвог мора и најзад, духовних светиња читавог света. Светиња свих вера, јер надилазе значај само Христове „деце” као што су Назарет, Брдо блаженства, Кумран и благо списа древних Есена, савременика и сапатника Богочовека.
Капернаум у коме је Исус говорио и доказивао своје учење и најзад извор свих историјских неспоразума три монотеистичке вере, сувише је важан да га било ко препусти оном другом. Јерусалим, град у коме је „стекао” ванвременски, вечни живот, насилно угашен али и васкрсао син Божји – Исус Христ. Сваки камен је важан, сваки степеник Виа Долороса, пута суза, капије, предања и легенди, историје. Црква Христовог гроба, зид плача на коме се пуштају сузе, као ехо једног убиства и казне од пре две хиљаде година.
Све је драги камен за људски род, чак и Голгота, плоча помазања, па храм који се издигао из пепела. али је и два пута рушен. Али ни историја ове земље није једноставна још од краља Давида, освајања Јерусалима, премештања престонице народа у вечни град хиљаду година пре нове ере. Историчари то доба тумаче као године старе јеврејске државности и називају библијским Израелом, све до 70. године првог века нове ере, након владавине Ирода, пада Масаде и рушења храма у Јерусалиму када заправо и почиње вечни егзодус или, око чега се многи споре – егзил Јевреја из ове прелепе земље. Све остало су само историјске епизоде. „ Еш(ч)ели –Еш(ч)ела”– „ и овако и онако” значе ове две речи на хебрејском (не у буквалном преводу) и одређују садашњост ове свете земље.
Једна мултинацонална, уређена земља као што је Израел има шта да покаже. Историјско, луксузно туристичко, (Ејлат), па на крају модерно лице, од Мртвог мора, богатих хотела, сјајних плажа, кибуца– најлепших ботаничких башти, сада стецишта светских туриста, али и дубоко религиозно, ходочасничко лице.
Ејлат
Од Маријиног приказања, Благовести на једином извору воде Назарета, да ће постати мајка Богочовека, преко трга и пијачице, у садашњем подземљу, које је трудна посећивала и набављала храну, цркве Навештања Светог Јосифа и радионице као и пећине – дома из тог доба (првог века нове ере).
Кумрана где су наговештаји вере Исусове, приказани само у назнакама, без материјалних доказа али непроцењиве историјске и археолошке вредности храма где је, како кажу, Он проповедао. До хана (коначишта), храма рођења у Витлејему (иза зида подела на Палестинској страни) и потпуне егзалтације верујућих али и неверујућих у Цркви гроба и Голготе у сред Јерусалима, коју је подигла наше горе лист–Јелена мајка цара Константина 335. године. Али, ко смо ми, да питамо и судимо, да ли је, све, баш, аутентично и стварно?
То доказују срце и навала осећања, док, погнути улазите после вишесатног чекања и целивате Његов гроб. Сузе које проваљују из скрушене жене на коленима поред вас, одјекују и после две хиљаде година као жал за нечим недефинисаним, и тада, у делићу секунде, помислите да сте додирнули вечност и ви сами. А у Израелу је много места за осећања и вечност, али и хедонизам, уживање, смех и срећу каква и јесте ова држава препуна младости.
Извор: Политика
