Вијести, Мишљења

Хоћемо ли поново у ред за визе?

Прошла је још једна “опасност” од суспензије безвизног режима који функционише између Србије и ЕУ од 19. децембра 2009. године. Тема поновног враћања виза Србији актуелна је од почетка 2011, када су поједине земље ЕУ (Француска и Холандија) поднеле предлог привременог укидања безвизног режима са Србијом уколико дође до великих миграција. Касније су се захтеву придружиле Белгија, Луксембург, Шведска и Немачка.

ЛАЖНИ АЗИЛАНТИ

Право на азил је једно од основних људских права, регулисано Општом декларацијом о правима човека (усвојена и прокламована од Генералне скупштине УН резолуцијом 217А(III) од 10. децембра 1948. године.). У члану 14. повеље стоји: „Свако има право да тражи и ужива у другим земљама уточиште од прогањања. На ово право нико не може да се позива у случају гоњења за кривична дела која нису политичког карактера или због дела која су у супротности са циљевима и начелима Уједињених нација.” Дакле, азилант је лице које тражи уточиште у другој земљи због политичког прогона у сопственој.

Србија је међу првима на листи по броју поднетих захтева за азил у земљама ЕУ. Из овог податка могло би да се закључи како је у Србији заведена диктатура те да се режим обрачунава са неистомишљеницима (што није далеко од истине), међутим политички азил у ЕУ нису затражили противници антисрпског режима, већ особе које немају никаквог основа за оваквим захтевом. Од  ступања на снагу безвизног режима поднетно је преко 55.000 захтева за азил (према подацима организације Центар за заштиту и помоћ тражилаца азила, коју финансирају западне структуре). Под условом да је овај податак тачан, ради се заиста о великом броју захтева. Подносиоци захтева за азил у земљама ЕУ су Роми и Албанци који живе на територији Србије, односно имају пасош Републике Србије. Према подацима земаља ЕУ и МУП Србије, преко 90 одсто захтева за азил поднели су Роми, док остатак чине Албанци. Они наводе сиромаштво и незапосленост као разлог за подношење захтева, међутим, ти разлози нису прихватљиви за добијање азила. Лажни азиланти су мотивисани социјалном политиком земаља ЕУ, односно надокнадом коју добијају док траје процедура решавања захтева. Њихова рачуница је једноставна: док траје процедура решавања захтева, земље ЕУ исплаћују месечну надокнаду подносиоцима захтева и уз то обезбеђују смештај, храну, одећу и медицинску помоћ. Висина надокнаде је различита, а рок за решавање предмета је од три до шест месеци. У Шведској надокнада износи 1.500 евра по особи месечно, Немачкој 400 евра месечно, Белгији и Луксенбургу је 220 евра.

azilanti-5

Азиланти? Визе. Злочин и казна? Чија?

 

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА НА АЗИЛ

Подносиоци захтева на могућност потражње азила гледају као на једнократни посао. Улог је карта у једном правцу до одредишта, а „радне активности” се састоје од уживања социјалне заштите. Јасно им је да не испуњавају услове за добијање азила, њихов циљ је да зараде новац злоупотребом права на азил. Уједно, злоупотребљавају и Србију, коју лажно терете за политички прогон, самим покретањем процедуре за азил, док је земљама ЕУ прилив лажних азиланата још један разлог за притисак на Србију. Поновно увођење виза је постало предмет застрашивања грађана Србије.

Комесари ЕУ упозоравају да Србија мора да предузме кораке у решавању овог проблема. Сви механизми за превазилажење проблема налазе се у рукама земаља чланица ЕУ. Србија није у могућности да открије намере лица која излазе из земље и која имају уредна документа, а нису раније евидентирана као „лажни азиланти”. Уколико би и постојала сумња, она није аргумент за забрану изласка из земље односно ограничавање кретања.

Споразумом о реадмисији Србија се обавезала да преузме сваког свог држављанина који не испуњава законске и друге услове за улазак или боравак на територије те земље ЕУ. Дакле, споран је период боравка, који одређују земља ЕУ, и социјална помоћ, коју додељују у складу са својом социјалном политиком.

Узмимо пример Швајцарске, која је решила проблем лажних азиланата из Србије тако што је укинула финансијску помоћ подносиоцима захтева и увела рок од два дана за напуштање земље. Земље ЕУ имају могућност да Србију сврстају у ред безбедних земаља и тако скрате процедуру решавања азилантског статуса на пар дана.

МОНИТОРИНГ

Извештај о Србији за 2013. годину, који је израдила Human Rights Watch (организација коју финансирају Фондација Форд, Сорош и др. западне структуре) говори о непоштовању мањинских права и мањкавости азилантског система, што имплицира да Србија не може да се прогласи безбедном земљом. Даље у извештају стоји: „Роми су и даље изложени шиканирању, претњама, дискриминацији у доступности образовању, као и проблематичним присилним расељавањима”. Закон о основама система образовања дефинише једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности. Дакле Ромима је образовање доступно уколико желе да се образују, а предшколско и основно образовање је по закону обавезно.

У извештају је наведена пораст напетости између мађарске мањине и Срба у Војводини (на основу нечијих навода?!) и један пример застрашивања Рома, као и насилно расељавање Рома насељених у близини Белвила. У извештају не стоји да су се Роми у близини Белвила населили бесправно и да су нехигијеном утицали на нарушавање животне средине.

Такође, у извештају се не наводе примери насиља мањина над грађанима Србије, као ни злоупотребе правних и законских оквира Србије, односно ЕУ, од стране мањина. Даље, на основу података само једне стране, праве се стратегије и програми за помоћ „угроженим” мањинама, који заправо представљају испробани систем финансирања НВО. Ове организације, под маском заштите људских права, мањина и сл., спроводе интересе својих финасијера, западне структура, блиских економским и политичким центрима моћи.

Лажни азиланти зато могу да постану нови инструмент политичког притиска ЕУ на Србију. Механизам за поновно враћање виза усвојен је у септембру прошле године у Европском парламенту, а ступио је на снагу 9. јануара ове године. Он предвиђа да се на основу процене Европске комисије уведу визе на шест месеци земљама из којих долази велики број азиланата. По истеку тог рока, суспензија не би аутоматски престала, већ би се поново радила процена, што значи да би безвизни режим могао да се продужује по истеку рока од шест месеци. Процедура се покреће у случају да нека од земаља потписница Шенгенског споразума писмено обавести Европску комисију о погоршању ситуације на терену. Након тога ради се процена, на основу које Европска комисија даје предлог, а земље чланице гласају за одлуку о суспензији безвизног режима. Процену раде стручњаци, што оставља могућност злоупотребе.

ПОЛИТИЧКИ ПРИТИСЦИ

Нема опасности да ће Србији бити укинут безвизни режим са ЕУ све док политички врх земље спроводи интересе западних сила. Новински наслови Србији поново визе! служе за манипулисање и сталну претњу. Људска права и права мањина су „аргументи” које Запад користи за контролу већине, односно за спровођење агресије и терора. У складу са својим политичким и економским интересима Запад ће Србију држати у сталној неизвесности, која је истовремено мотив српској власти да учини корак више. Међутим, колико год Србија чинила, неизвесност ће остати неминовност. Од „демократских” промена Запад континуирано условљава Србију разним захтевима, од законодавних до психолошких (промена свести), који вређају здрав разум. Они се у суштини своде на разбијање Србије и уништавање националног идентитета. Докле год самоуништење спроводимо по плану, агилно и без двоумњења, неће нам бити потребне визе за ЕУ.

ЕУ је прерасла у најгори облик бирократске власти. Комесари врше притисак на земље ЕУ, као и земље кандидате, у складу са диктатом Брисела. У том смислу разни извештаји које састављају такозвани стручњаци ЕУ служе за подршку политичких намера. Узмимо за пример извештаје ЕУ о напретку Србије. Када власт проводи политичке интересе ЕУ (отуђивање дела територије, дијалог са терористичким структурама и сл.) оцене су осредње и оптимистичне, у форми постигнут је напредак, али је потребно уложити још труда. Иако такве оцене немају никакве везе са реалношћу, оне имају подршку оркестриране политичке сцене и медија. „Напредак” по мерилима ЕУ се увек остварује на штету Србије. Већ више од деценије се урушава српска економија, губи се контрола над српским институцијама, владавина „права” постаје владавина силе, а ЕУ у тим околностима оцењује „напредак”. Коначно је као врхунац тог и таквог „напредовања” на чело Србије дошла напредна странка, као круна свеопштег пропадања, мрака и безнађа. Јасно је да су сви извештаји ЕУ о Србији у којима се наводи напредак у борби против криминала, корупције, реформе правосуђа и сл. уско везани за пристанак на уступке од стране српске власти, који наносе несагледиве последице Србији. Дакле, све док пропадамо, нећемо морати у ред за визе. Уколико се деси да српска марионетска власт откаже послушност ЕУ, нека од чланица може да поручи већ написан извештај о великом броју лажних азиланата, који захтева поновно увођење виза.

Дотле је у Србији на снази политика предаје, са једне стране, и награђивања оних који злоупотребљавају државу и крше законе, са друге.

Вреди навести сјајан пример, односно предлог, премијера Ивице Дачића да Србија преузме обавезу плаћања лажних азиланата уместо ЕУ. “Реч је о мање од 10.000 азиланата у целој Европи, ми ћемо за тих 10.000 платити трошкове јер би то била мања штета за Србију него укидање виза”, рекао је Дачић.

 

„Он је истакао да је визна либерализација једина конкретна ствар ЕУ који су грађани Србије видели у последњих неколико година”. На овом примеру се види како српска власт, уместо да захтева од ЕУ правно решавање питања посебним мерама, попут Швајцарске, нуди и оно што се од ње не тражи. У овом случају је то новац пореских обвезника Србије, који треба да сносе последице уместо „лажних азиланата”. Грађани Србије који нису прекршили закон и лажно потказали државу треба да плате за оне који то јесу учинили. Прекршиоци закона ће поред тога бити награђени разним програмима НВО, који предвиђају помоћ „угроженим” мањинама.

Потенцијални лажни азиланти су сада осмисли да инсценирају „праве” аргументе за покретање процедуре. Недавно смо имали случај пријављивања лажног напада и претње једног Рома у Новом Саду. Одмах су реаговале политичке партије и бројне НВО које се баве заштитом „угрожених” мањина, међутим, изостала је свака реакција након утврђивања покушаја преваре.

У Србији су најобеспревљеније већине послушних грађана које се залажу за поштовање Устава, закона. Ту већину могу да нападају, потказују, лажно оптужују све „угрожене” мањине, док је готово свим политичара то постао део професије. У наопаком систему погрешни су сви они који се залажу за уређене односе. У држави чији је главни правац суноврат, нема места за истинске вредности, у диктатури силе и мрака, ексремисти су сви они који се томе противе. Награђени мисле да су извукли премију, јер једино „успешни” коцкари могу варањем стално да побеђују. Међутим коцка је варљива чак и за најуспешније, и често их изневери када се најмање надају.

Извор: Фонд Слободан Јовановић/Драгана Трифковић

 

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *