Упознајте земљу која је окренула леђа америчкој доминацији и подигла просјечне плате са 80 на 500 долара.
Након доласка на власт харизматичног Рафаела Корее, левичарског националног економисте школованог у белгијском Лувену, Еквадор је постао симбол самосталних и нових путева у политици и економији, земља која успела да истера Чеврон, национализује своја нафтна поља, избаци Међународни монетарни фонд и Светску банку и усуди се да пркоси моћном САД – у, пружајући политички азил Џулиану Асанжу у својој амбасади у Лондону.
Главни град Еквадора
Ефекти те политике, коју су у Еквадору назвали „грађанска револуција” видљиви су на сваком кораку. Од када су нафтни приходи у државном поседу, литар бензина на пумпама, како за домаће становништво, тако и за странце кошта око 30 центи, а просечна плата је скочила са 80 на 500 долара.
Странци у Еквадору обично зарађују дупло више, што је уз релативно ниске цене хране и станарине учинило ову земљу атрактивном дестинацијом за имиграцију. Захваљујући кризи која потреса Шпанију и целу Европу, у Еквадор се досељава све више Шпанаца. Ове године из Шпаније се у Еквадор доселило преко 7000 шпанских држављана, што локалне новине наводи на то да ситуацију описују као нову „conquistu”.
Еквадор је земља великих географских разлика. Састоји се од низија обалног појаса Пацифика коме припада и познати острвски архипелаг Галапагос, на коме је Чарлс Дарвин проучавао своје „Порекло врста”, као и живописни градић Монтекристи, домовину шешира, који су историјском грешком постали познати под именом „Панамски шешири”.
Гугл о Галапагосу
Галапагос је навећа туристичка атракција Еквадора. Улаз је ограничен и сама пропусница коју издаје Министарство туризма кошта 200 долара. Еквадорска државна авио компанија ТАМЕ нуди унутар земље релативно јефтине летове, цене почињу већ од око 50 долара, али Галапагос и ту остаје изузетак: лет од Китоа до Галапагоса не може се добити за мање од 500 долара.
За путнике плићег џепа, као и еквдорске домаће туристе остаје острво мало ближе обали – Исла де ла Плата, острво сребра, са сличном фауном као и Галапагос а кога Еквадорци зову „Галапагос за сиромашне”.
Даље на исток протеже се вулкански појас Анда на коме лежи и главни град Кито на 3200 метара надморске висине. За многе посетиоце Анда, надморска висина у почетку представља велики проблем, због главобоље и недостатка кисеоника. Локални становници за то имају савет који гласи: „Ходај полако, пиј мало и спавај сам”. Продаја и конзумација лишћа коке је легална, а чај од ње такође је познати лек против висинске болести.
Ко се одлучи да крене на југ, већ за 50 – ак километара од Кита угледаће увек снегом прекривен врх вулкана Котопакси. До вулкана нема јавног превоза али многе туристичке агенције нуде организовани трекинг за око 400 долара. Ипак, пут од „Реуфигиа”, платформе са које се из даљине може посматрати вулкан препоручила бих само онима који своју физичку форму могу оценити као изванредну. За оне плићег џепа могуће је изнајмити мотоцикл за посете далеким али прелепим вулканским крајолицима Еквадора, као што је, на пример и Лагуна Килотоа, кратерско вулканско језеро 15 километара удаљено од села Зумбахуа у еквадорским Андима. За пут мотоциклом треба у сваком случају рачунати дупло време од онога што показују, на пример, Гоогле мапе, због стрмих успона и вијугавих путева.
Путеви у Еквадору су у одличном стању, поправка истих била је једна од првих мера „грађанске револуције”, тако да нове, широке улице нису реткост ни у најудаљенијим селима еквадорских Анда.
Око 500 километара од Квита према југу протеже се једно од најактивних вулканских подручја на свету, које је немачки истраживач Александер вон Хумболт у 19 веку назвао вулканском алејом Латинске Америке.
Тренутно најспектакуларнији видик пружа вулкан Тунгурагуа, који је у новембру ове године поново почео започео еруптивну активност након 16 година мировања. За разлику од сад, тад, пре 16 година цео Бањос, градић на обронцима вулкана био је евакуисан, па становници готово 4 месеца нису могли да се врате кућама. Масовни покушај пробоја у град становника тог градића након 4 месеца избеглиштва, резултирао је окршајем између војске и становништва који однео више живота него и сама ерупција, и озбиљно уздрмао легитимитет тадашње владе.
Легитимитет садашње владе такође је предмет политичких и уличних дискусија у Еквадору.
Запад Еквадора предео је амазонске џунгле са делимично нетакнутом природом у којој обитавају индијанске заједнице, које самовољно живе полу-дивљим начином живота. Неке од тих заједница немају никаквог контакта са доминантном цивилизацијом. Проблем је да се управо у тим крајевима налазе и највеће нафтне резерве Еквадора. Пре више од једне деценије тадашња неолиберална влада Еквадора дала је дозволу Чеврону за експлоатацију нафте из амазонских региона Еквадора. Резултат је био еколошка катастрофа, промена владе и трошкови од преко 40 милона долара за нову владу да донекле санира штету коју је оставио Чеврон. Након 2009. Еквадор је национализовао своја нафтна поља али проблем нафтне експлоатације из амазонских региона остао је предмет дебате и ако од њега више не профитирају мултинационалне компаније вец грађани Еквадора.
Еколошки свесни грађани Еквадора као и многе стране невладине организације и удружења заједница које живе у џугли у самоизолацији оштро критикују Кореину одлучност да експлоатише нафту у националном парку Јасуни, док урбане заједнице и нижи до средњи слој становништва Еквадора, који је под Кореином владом искусио енорман пораст животног стандарда и социјалне сигурности стоји као блок иза нафтних пројеката владе, често цитирајући свог председника: „Уколико Еквадор жели да настави да пружа свим својим грађанима добар стандард економије, школства, здравства и социјалних давања, не може живети само од банана и какаоа”.
Како ће завршити та превирања тешко је оценити, али оно сто је сигурно је да је Еквадор у политичком и социјалном смислу једна од најзанимљивијих лабораторија света, где се, слично као и у Боливији испробава један нови поредак, који је окренуо леђа амерички доминираном неолиберлизму.
Дуња Ларисе
Дуња Ларисе је рођена у Ријеци, а одрасла у Сарајеву. Тренутно живи на релацији Беч – САД, а ради на престижном америчком универзитету Јејл.
