Запад може казнити Русију за ратоборност у Украјини, али само ако је спреман да плати цену за то
(„Киднаповани од Кремља“, уводник Економиста, Лондон, 8. 3. 2014)
Као што сте читали, 46 милиона људи у Украјини су таоци. Владимир Путин је повукао руске трупе са источних граница земље, али је истовремено захтевао да се Запад држи по страни и да се нова влада у Кијеву поново окрене Русији. Не паничите, каже са недвосмисленом претњом, инвазија је последње средство.
Неки на Западу тврде да је препознавање реалности полазна тачка политике, како год она била непријатна. Нека г. Путин задржи Кримско полуострво, [кажу], које је окупирао пре само недељу дана. Тамо је већинско руско становништво и свакако је било део Русије до 1954. године. Што се тиче земље у целини, Русија је у обавези да контролише Украјину, зато што јој је [до ње] стало много више него Западу. Наравно да Америка и Европска унија морају да протестују, али се труде да избегну непотребну конфронтацију која би могла да наштети њиховим економијама, угрози њихово снабдевање енергентима и можда гурне Украјину у рат. Господин Путин је понудио излаз и Запад треба похрли к њему.
Такво размишљање је погрешно. Претходне седмице г. Путин је погазио норме на којима почива међународни поредак и успоставио опасне преседане који далеко превазилазе Украјину (видети article). Попуштање киднаперима увек је опасно: они који не успеју да заузму став често се касније суочавају с већим искушењима.
Насловна страница Економиста
У другом свету
Украјински грађани нису протестовали на Мајдану да би домаћег аутократу заменили оним из комшилука; много младих на улицама источних Доњецка и Харкова, где се говори руски, жељни су украјинског суверенитета као и њихови сународници у Кијеву и Лавову. Они знају да би под руским утицајем Украјина била слаба и зависна. Гледају ка западу и Европи, која њиховој земљи нуди више наде за смањење хроничне корупције и јачање економије.
Уместо тога, чини се да је Крим склон да се окрене истоку; и ако његови становници на поштен начин изгласају сецесију, то може добити међународну подршку. Али, референдум најављен за 16. март одржаће се под [нишаном] калашњикова. Штавише, оправдање г. Путина за слање трупа није то што је Крим јединствен случај, већ принцип да Кремљ има обавезу да заштити Русе и оне који говоре руски где год они били – то је логика коју је Хитлер користио када је заузимао делове Европе 1930-их. Ако Запад имплицитно прихвати ово, г. Путин ће имати изговор да интервенише – да би заштитио Русе разбацане широм бившег Совјетског Савеза – од Централне Азије до Балтика.
Економист о Русији и Криму
Многе [светске] силе, не само Британија, Француска и САД, понекад су кршиле међународно право. Али г. Путин је обесмислио правне норме, тумачећи реалност како њему одговара. Он је тврдио да су фашисти претња за безбедност оних који говоре руски у Украјини; да елитне трупе које су опколиле украјинске базе нису руске, већ паравојне јединице које су купиле униформе у продавницама; да Будимпештански уговор, који је Русија потписала 1994. и који гарантује Украјини њене границе, више није важећи јер је свргнута влада у Кијеву. Тако изврнуте тврдње не би требало узимати здраво за готово. Ипак, оне произносе једину истину коју обични Руси добро разумеју: закон није ту да обузда силу, већ да јој служи. Ако се томе не стане на пут, биће то дозвола за руске агресије.
Не треба се кладити да ће се г. Путин задржати на Украјини. Године 2008. он је ратовао с Грузијом да преузме контролу над Абхазијом и Јужном Осетијом. Распад Совјетског Савеза за њега је била највећа геополитичка катастрофа 20. века. Осокољен самопроглашеном мисијом да обнови руску империју, он сада има изговор да интервенише у иностранству. Неспутан законом или страхом да ће му се Запад супротставити, г. Путин ће представљати озбиљну претњу својим суседима.
Ти кажеш Кијев на руском, ја кажем Кијев на украјинском[1]
Запад неће ратовати због Украјини, нити би требало. Није довољно западних интереса доведено у питање да би се ризиковао нуклеарни сукоб. Али окупација Крима мора бити кажњена, и г. Путин мора бити обесхрабрен од нових инвазија на било коју земљу.
Господин Путин очекује само пацку. Санкције морају превазићи његова очекивања. Одустајање од Самита Г8, чији је он домаћин у јуну, није довољно. Време је да се уведу визне забране и замрзну средства Русима повезаним са режимом (кукавички парламентарци који су одобрили размештање трупа треба да буду међу првима); треба зауставити продају оружја и изоловати фирме блиске Кремљу од глобалног финансијског система; потребно је припремити се за ембарго на руску нафту и гас, у случају да украјинске трупе буду масакриране на Криму или ако Русија запоседне источну Украјину. Осим тога, Запад мора да ојача своју способност да се одупре реваншизму Кремља: Европа треба да смањи своју зависност од руског гаса (видети article), Америка да ограничи извор енергената а НАТО би требало да живне.
Украјини треба помоћи, не само зато што је банкротирала већ и зато што Русија може озбиљно нашкодити њеној економији и бити склона да саботира било коју независно оријентисану владу. Америка и ЕУ су нашле неке милијарде у фондовима за ванредне ситуације, али Украјини је потребна и перспектива, ма како далеког, чланства у ЕУ и велики ММФ пакет, уз техничку подршку како би његови услови били испуњени. Од виталног значаја су надгледани избори којима би били смењени прелазна влада и парламент, који су на продају најбољем понуђачу.
Како ствари стоје, свесни својих крхких привреда, и са Кремљом спремним да узврати на санкције, многи Европљани брину због цене свега овога (видети article). Али г. Путин ће одмерити колико је Запад одлучан у вези са својим источним границама и по цени коју је спреман да плати. Неки тврде да је Западу потребна Русија да помогне око Сирије и иранског нуклеарног програма. Али, Русија потпаљује рат у Сирији, и управо је прекршила обећање о украјинској безбедности након што се Украјина одрекла нуклеарног наоружања – што је ужасан преседан. Предуго су се западни лидери надали да ће тесне економске везе са Русијом бити брана ратоборности Кремља. Ове седмице г. Путин им је показао да нису били у праву.
Са енглеског посрбило: Стање ствари
[1] Прим. СС: У оригиналу: You say Kiev, I say Kyiv. На руском је Киев, на украјинском Київ.
