Ратовима у бившој Југославији, као и улози САД и ЕУ, односно чланицама НАТО алијансе у њима, поклања се посебна пажња у Русији. Руске институције подржавају снимање документарних филмова, у којима је приказано страдање православних народа, и који разоткривају многе лажи западне пропаганде. Поред филма који тренутно снима ТВ РТ о бомбардовању Србије, постоје и други руски документарних филмова о страдању Срба, које ми никада нисмо имали прилике да видимо на српској телевизији.
Позната руска ТВ станица Русија Данас (Russia Today-RT) снима документарни филм о бомбардовању Србије (1). Планирано је да он буде приказан уочи петнаестогодишњице НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Југославију. У најави за филм стоји: Предвече, 24. марта 1999. године НАТО војска је започела ваздушне нападе на неколико већих градова у Југославији. Бомбардовање је трајало три месеца. Као резултат тога – на стотине мртвих и рањених, осакаћено хиљаде судбина. Многе тај кошмар и даље прогања. Петнаест година касније репортери RT, Српкиња и Американка, постављају питање: „ЗАШТО?“ Елена Милинчић и Аниса Науе говоре о томе колику цену НАТО операције су платили људи, и шта се крило иза медијског напада на режим Милошевића, као и о томе како је рат представљен у Америци, а како је виђен у Србији. Важно је напоменути да је РТ најгледанија страна телевизија у Америци, и да је најгледанија у Лондону, после BBC.
Ратовима у бившој Југославији, као и улози САД и ЕУ, односно чланицама НАТО алијансе у њима, поклања се посебна пажња у Русији. У време када су се одвијали сукоби на простору бивше Југославије, Русија је била крајње ослабљена, систематски урушена, криминализована, опљачкана и у доброј мери окупирана од стране Запада уз помоћ «меке силе». Председник Борис Јељцин био је заговорник самосталне и суверене државе (на речима) , а заправо је водио послушничку политику према западу. До те мере је прихватио „западне вредности“ да је изигравао циркузанта у свакој прилици (2). Политика, економија и медији су били под великим утицајем Запада. Извршена је историјска пљачка Русије, кроз транзицију и приватизацију. Доласком председника Путина на власт, период агоније је окончан. Русија почиње да враћа контролу над својим ресурсима, да би након деценије засигурно повратила своју моћ. Искуство Србије, доста је утицало на јавно мњење у Русији, иако је то код нас мало познато.
Руске институције подржавају снимање документарних филмова, у којима је приказано страдање православних народа, и који разоткривају многе лажи западне пропаганде. Поред филма који тренутно снима ТВ РТ о бомбардовању Србије, постоје и други руски документарних филмова о страдању Срба, које ми никада нисмо имали прилике да видимо на српској телевизији.
Држава Србија не подстиче снимање оваквих филмова, иако је у позицији жртве којој је наметнута улога џелата. О Јасеновцу, Олуји и Бљеску , Србија и даље ћути, или нерадо проговара, само у ситуацијама када је принуђена на то (као у случају тренутног суђења пред Хашким трибуналом). Званичници Србије не говоре о злочиначком бомбардовању, већ о томе како Срби морају да «промене свест». Промена свести заправо представља промену улога. Рат је мир, окупација је слобода, жртве су џелати, пораз је победа и обрнуто.
Јасно је да у Србији све сегменте живота, укључујући и културу, контролишу Вашингтон и Брисел. Зато, уместо филмова о злочинима над Србима, новац пореских обвезника Србије одлази на снимање филмова који Србе приказују као хорду дивљака, безумнике, расисте, неонацисте, развратнике. Запад је претходно доста уложио у анти-српску пропаганду, док нисмо почели да је самофинансирамо. Приказивање филмова као што су: Српски филм, Шишање, Клип, Парада итд. је забрањено у Русији, јер штете здрављу.
Прошле године је на руском првом каналу, приказан филм о геноциду над Србима у Хрватском кроз историју(3). Снимљено је неколико документарних филмова о Косову и Метохији, који говоре о тренутном положају Срба у тој српској покрајини (4) (5). Осим тога, у вестима на руским каналима, често се емитују прилози о КиМ(6) (7). Руска јавност је добро информисана о косовској, односно анти-државној политици, коју воде српски званичници. Ако узмемо у обзир потпуну медијску цензуру у Србији, која је далеко превазишла Милошевићев медијски мрак, можемо да закључимо да је руска јавност боље упозната са дешавањима у Србији, од српске јавности. Многе теме у вези Србије, које су заступљене у руским медијима, нису никада имале прилику да буду отворене код нас, иако су очигледне.
Руски институт за стратешка истраживања (РИСИ), који од недавно има представништво и у Београду, снимио је документарни филм о проблемима у Републици Српској и тежњама Запада да изврши ревизију Дејтонског споразума (8). Овај институт, односно његово представништво у Београду, има у плану да настави са снимањем документарних филмова о положају Србије и дешавањима на простору бивше Југославије, чиме би заправо требало да се бави нека српска институција. РИСИ у Москви такође снима доста прилога који се односе на Србију (9) (10).
Операција „Олуја“, 1995. године којом је практично протерана српска национална мањина из Хрватске.
У светлу дешавања у Украјини, руски медији сада посебно анализирају умешаност САД и ЕУ у изазивање ратова на простору бивше Југославије, као и отимање јужне српске покрајине (11). Иако окупирани српски медији нису пренели праву поруку паралеле између Косова и Крима, она је руској јавности сасвим јасно предочена. Председник Путин је навео Косово као пример кршења међународног права и насиља над државом Србијом, уз образложење да се Русија залаже за поштовање међународног права и очување мира. Насиље над Украјином врше исти они који су извршили агресију на Србију. Западне силе су организовале насилно смењивање легалне власти у Украјини, уз помоћ неонациста, екстремиста и плаћених снајпериста који су пуцали како на демонстранте, тако и на полицију. Поређење Косова и Крима није било и контексту оправдавања насиља над Србијом, напротив. Ни једног тренутка председник РФ није рекао: Запад је отео КиМ, па ће Русија по том принципу исто урадити са Кримом, већ је истакао разлику између агресије Запада и напора Русије да врати светску политику у оквире међународно правног поретка.
И да закључимо, имамо ситуацију у којој српска власт води анти-државну политику предајући део своје територије албанским терористима и уништавајући српске институције на КиМ, и са друге стране руску власт, која заступа српске интересе тиме што се залаже за поштовање међународног права које Запад потпуно игнорише. Руски медији објективно извештавају о дешавањима у Србији, док српски медији дезинформишу јавност о свему. Руске институције улажу у документовање истине која је на страни Србије али којој Србија упорно окреће леђа. Имамо власт која је решена да заустави руске пројекте у Србији, који су од пресудног значаја за опстанак и будућност земље. Зато следећи пут не сме да нас изненади питање: Има ли овде Срба?
(1) http://www.youtube.com/watch?v=RbMkvtmW0BI
(2) http://www.youtube.com/watch?v=cRysHHzLAmM
(3) https://www.youtube.com/watch?v=Hmu90OuyZck
(4) https://www.youtube.com/watch?v=ibCVZfep_LE
(5) https://www.youtube.com/watch?v=TvHL63mk9wI
(6) http://www.1tv.ru/news/world/197707
(7) https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=A2N8jjxDryg#t=2209
(8) https://www.youtube.com/watch?v=njOFIjxcucU
(9) https://www.youtube.com/watch?v=9w0rYYtg4f8
(10) https://www.youtube.com/watch?v=kGT6F6zOl6E
(11) http://www.youtube.com/watch?v=FOeONffpIXg&feature=youtu.be
Извор: ћирилична страница Фонда Слободана Јовановића/Драгана Трифковић
