Језик је у међунационалним спорењима на бившем југословенском простору одавно постао симболичко средство демонстрирања националне самобитности, али неретко и бандоглавог националистичког инаћења.
У таквим (не)приликама основна комуникацијска функција језика бива привремено или трајније потиснута у други план, а језик постаје застава, што је и наслов једног поглавља у књизи заслужног америчког слависте Кенета Нејлора (1937-1992) „Социолингвистички проблеми међу Јужним Словенима“. А управо је тај симпатични Афроамериканац (некад би се рекло црнац) Нејлор на последњем конгресу Савеза друштава за примењену лингвистику Југославије, пред њен распад, на Илиџи саопштио да је тек на Тромостовљу у Љубљани схватио сву поремећност међунационалних односа у федерацији, кад му ниједан пролазник на улици није хтео да каже где се налази улица коју је тражио, јер је питао на српскохрватском који они, наводно не разумеју. „Та нису ваљда помислили да сам Србин или Хрват“, ишчуђавао се Нејлор. Не каже се случајно да „језик горе може посјећи него мач“.
Данас, у независној дежели, Словенци на конкурсима за посао као предност радо наводе и познавање српског и хрватског, а одскора ваљда и босанског и црногорског језика. По обављеном националном послу, вратили су се језику као средству међуљудског општења.
Недавно из Чачка стиже бизарна вест да је извесни Маид Башовић, возач из Пријепоља, по учињеном саобраћајном прекршају, одбио да да изјаву на српском језику, тражио изузеће судије за прекршаје, као и тумача за босански! Касније се сазнало да је само код суда у Пријепољу 240 предмета у застоју из истог разлога. Сјајна идеја! Једним ударцем се убијају две муве – избегава одговорност због прекршаја и демонстрира бошњачко родољубље. После родитеља који гневно повлаче децу из школе ако није обезбеђена настава на босанском језику, ето новог вида борбе за „угрожена права дискриминисаних Бошњака“. Куда све то води?
Српска азбука (фото: Чувари ћирилице, https://www.facebook.com/SerbianAlphabet)
Пошто, упркос свему, постоји више него разложна сумња у то да ће 2% Бошњака у Србији, попут Словенаца, добити независну државу, боље би било да се на време ману ћорава посла и накарадног ината. Не знам има ли принципијелни, достојанствени и несаломљиви господин Башовић деце. Ако има, па му се, не дај Боже, дете озбиљније разболи, он га одведе лекару, а овај изјави да не разуме босански и затражи преводиоца, како би се осећао? Ако нема деце, а усред ноћи му се, не дај Боже, на празном путу, по некаквом кијамету, поквари возило или му нестане горива, како би реаговао на одбијање случајног возача намерника да му помогне, јер не разуме босански, па не схвата шта му се догодило…Злоупотребљени језик је, наиме, мач двосекли. А ко се мача лаћа…
Извор: ћириличне Новости
