Ђорђе Вукадиновић: у овом тренутку Русија не може остати по страни
Мислим да је у питању комбинација неспоразума и намерне зле воље у перцепцији догађаја у Украјини од стране Запада и САД. Оно што је заиста политичко-дипломатска мера, а то је Путинов захтев и одобрење од стране Савета Федерације, већ се тумачи као извршени улазак те војске.
Изјава председника Владимира Путина о могућем упућивању руских трупа на Крим у Русији се оцењује више као дипломатски корак и допунска гаранција безбедности становништва руског говорног подручја. Међутим судећи по изјавама државног секретара САД Џона Керија Вашингтон је спреман да тумачи став Москве као интервенцију и окупацију. Како се може објаснити такво реаговање питали смо главног уредника издања „Нова српска политичка мисао“ Ђорђа Вукадиновића
Мислим да је у питању комбинација неспоразума и намерне зле воље у перцепцији догађаја у Украјини од стране Запада и САД. Оно што је заиста политичко-дипломатска мера, а то је Путинов захтев и одобрење од стране Савета Федерације, већ се тумачи као извршени улазак те војске. Потпуно је јасно да у овом тренутку Русија не може остати по страни. Мислим да је Русија предуго то радила што је можда било мотивисано жељом да њено гласније и активније укључивање не би било схваћено као мешање. Ово је очигледан пример двоструког стандарда и замене тезе: они који су свих ових месеци највише оптуживали Москву за мешање заправо су се све време мешали у сваком погледу и помагали Мајдану политички, логистички, финансијски. Сада оптужују Москву за мешање, које, да тако кажем, нити је тих размера, нити је остварено и јесте изнуђено. Русија је све време тежила мирном решењу, договору и компромису.
Споразум о нормализацији ситуације у Украјини који су склопили у Кијеву Виктор Јанукович и опозиција под покровитељством високих европских чиновника очигледно је постао жртва принципа „потписано и заборављено“. Да ли је руска иницијатива по вашем мишљењу повезана са овом околношћу?
Тај споразум од 21.фебруара, мада је био болан и тежак уступак Јануковича, потпуно је игнорисан и сада се не помиње, али он је нека карика, преко које би се стање у Украјини можда могло колико-толико вратити у нормалу и легалне токове. Мислим да је то последња црвена линија која је могла бити прихватљива за Москву, да се потражи неко решење које би барем одложило ескалацију и радикализацију ситуације. Путинова порука позива на оживљавање споразума од 21.фебруара. То је одлука до које још није дошло. Јер једно је припрема терена за употребу војске, а друго је употреба војске.
Извор: Глас Русије