Бранко Драгаш, 02.12. 2013
Естрадни амерички економиста објављује текст о депресији у привреди. После пет година кризе је схватио шта се дешава. Забринуто се пита – да ли ће депресија трајати још читаву деценују? Добро јутро Колумбо! Открио си оно што упорно тврдим од избијања кризе. Оно што многи неће да признају. Сада почиње отрежњење. Боље икад, него никада.
Ушли смо у шесту годину кризе. Кризе која се развија. Кризе која се продубљава. Кризе из које се не види излаз. Не види се излаз јер је Велики Брат намерно направио лавиринт и збуњује јавност. Естрадни економисти су слуге Великог Брата. Њима је лично добро. Њихове економске анализе су замајавање народа. Права истина се крије. Фалсификовани раст БДП неких развијених привреда од 0,1% није излаз из рецесије. Рецесија је природни амбијент пропалог привредног система.
Треба признати да овакав политички и привредни систем више не може да опстане. Превазиђен је модел представничке демократије и банкротирао је привредни систем који почива на штампању долара и евра без покрића. Доба раскоши је прошло. Не може да се дели незарађено. Растом банкарских дугова стеже се омча око врата дужника. Мехур неодрживог задуживања је пред пуцањем.
Естрадни економисти данас откривају поразну истину да ми имамо економију недовољне тражње. Стварно? Није могуће! Открили сте нам топлу воду. Свакоме нормалном човеку, који размишља својом сопственом главом, који није лоботомирани естрадни економиста, јасно је да таква раслојавања у друштву у коме они који су богати имају све више, док они који су сиромашни имају све мање, раслојавања које је уништило средњу класу, раслојавања која су концентрисале моћ и новац у неколико процената олигархије, морају да доведу да пада агрегатне тражње.
Све остало је последица тога. Пропаст средње класе и све већа пауперизација друштва довела је до опадања куповне моћи. Опадање куповне моћи доводи до пада агрегатне тражње. Равнотежни ниво се успоставља на много нижем нивоу привредне стагнације. Производјачи праве робу коју немају коме да продају. Свеопшта неликвидност разара систем. Робни произвођачи, пошто немају коме да продају робу, почињу да отпуштају запослене. Расте незапосленост у друштву. Све већа незапосленост доводи до пада најамнина. Сиромаштво и беда се шири друштвом. Социјални криминал се геометријском прогресијом увећава.
Инвеститори су уплашени. Повлаче ручну кочницу. Чувају паре. Пристају да им инфлација једе новчани капитал, јер тако мање губе него да ризикују улажући. Расте опште неповерење на тржишту. Нико никоме не верује. Превараната је све више. То доводи до још већег повлачења инвеститора. Спирала депресије расте. Мехур се надувава. Социјална раслојавања су све већа. Нервоза расте у друштву. Општа напетост. Грађани постају све сиромашнији. Стварају се предуслови за револуцију. Велики Брат манипулише народним незадовољством. Све комбинације су у игри. Великом Брату одговара расуло. Излаз из расула може да буде – ДИКТАТУРА.
Сиромашни и очајни грађани могу сами да траже увођење диктатуре. То је она чувена реченица – Нека неко удари песницом у сто! Ко је тај Неко? Шта ако нас тај Неко удари песницом у лице? Шта ако нас удави? Не верујем том Неко. Не верујем у диктатуру. Верујем у ДЕМОКРАТИЈУ. Директну демократију! Она је једини излаз из овога програмираног расуло. Не наседајте на слаткоречива обећања о Вођама и Лидерима. Све смо то прошли. Политички олош спрема нову тиранију.
Депресија у привреди ће потрајати. Мислим да се налазимо на половини кризе. Невоље тек стижу. Рашће незапосленост. Падаће стандард. Сукоби у породицама ће бити све већи. Све већи број људи ће умирати. Здравствена заштита ће опадати. Школство пропадати. Армија незапослених ће тумарати улицама.
Шта да се ради?
Једини спас је удруживање поштених, добрих и паметних људи. Они немају више избора. Свако чекање је издаја. Нема чекања! Организована памет мора да победи политички олош. Трајно решење за све је да спасимо Србију даље пропасти. Сви тако добијамо. Чак и политички олош, који може, уколико се наставе ове тенденције, да буде линчован од очајника са улице. Много им је боље да сачувају себе и своје породице, да препусте способним и добрим људима да воде државу. Тако би урадили опрезни политичари. Нисам сигуран да садашњи режим то разуме. Можда Неверни Тома и Мали Слоба. Међутим, Аца Први Драмосер је вук у јагњећој кожи. Опасан конвертит. Он је спреман да иде до краја.
Шта да ради појединац?
Појединац може да каже – нећу политички да се организујем и да заједно мењам са другима Србију. Појединац може да каже – не занима ме политика. То је његов избор. Међутим, политика ће му врло брзо да покуца на врата. Онај појединац који има и коме је тренутно добро ризикује у друштву у коме већина нема. Такав појединац може да се исели из Србије и да пронађе уточиште на неким мирнијим дестинацијама. Али, већина грађана то не може себи да приушти. Већина нас ће се кувати у затвореном претис лонцу.
Предузимљиви појединац може да се повуче из града и да се настани у селу. Односно, да резервну позицију изабере на селу. Живи између села и града. Село је последња линија одбране. То му је утврђење за последњу одбрану. И то је добра стратегија. Нека почне да обрађује земљу и нека пуни магацине храном. За сваки случај. Злу не требало. Тако се обезбедио. Мирније може да чека расплет догађаја.
Проблем ове стратегије је што она није коначно решење. Када невоља у друштву нарасте до усијања, када буде потпуни карх државе, када дође до распада институција, јер ће државна каса бити празна, тада више нико неће бити сигуран. Историја нам то доказује из много примера. Хорде гладних и очајних ће нападати она утврђена која буду имали залихе хране. Људи ће се убијати за мрвицу хлеба. На опште одушевљење шизофреног Великог Брата.
То што је неки предузимљиви појединац био опрезан и спремио се за најгоре, не може га спасити социјалног цунамија који ће уследити.
Једино решење је – спашавање Србије.
Излазак из депресије, организованим деловањем пробуђених и свесних људи.
Слободних људи, који бране своје право на живот.
Врло једноставно, зар не?
Ванредни парламентарни избори. Нови људи – нова политика. Преузимање власти. Спровођење национаног и државотворног програма за спас Србије.
Ми смо почели да се политички организујемо кроз неполитички покрет.
Зовемо се – ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ.
Све остало је на вама.
Ја све покушавам да урадим.
А ви?
Београд, 02.12.2013
Извор: Драгаш.Биз
Цене племенитих метала
Укупан амерички дуг. И даље расте…
