Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, истакао је да тема српског језика, културе говора, ћириличног писма треба да буду теме целог друштва, због чега се акцији прикључило и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, како би ово питање било покренуто и у школама. Такође, покренута је иницијатива да 24. мај постане државни празник и да се слави као Дан словенске писмености и културе.
– То је Дан Ћирила и Методија, који се иначе обележава у у словенским државама као празник. Неће имати сакрално значење, наравно. Добили смо и подршку Министарства рада и сада чекамо да прође званичну процедуру. И на законодавни начин али и кроз акције желимо да језик постане битна тема у нашем друштву. Језик трпи много утицаја, махом лоших, и зато је важно да култура говора буде међу водећим темама – објаснио је Вукосављевић.
Програм који је осмислио Републички одбор акције „Негујмо српски језик” (а који уз Вукосављевића чине и министар просвете Младен Шарчевић, градски менаџер Горан Весић, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков, главни и одговорни уредник културно-уметничког програма РТС Небојша Брадић, глумац и в.д. Директор УК “Вук Караџић” Светислав Гонцић, и књижевник и виши научни сарадник Института за књижевност и уметност Драган Хамовић) чиниће семинари за наставнике у 30 градова Србије, акције у школама, драмски програм…
Кад је реч о неговању ћирилице, Вукосављевић је истакао да акција не покушава да фаворизује ово писмо, те да је и латиница српско писмо, али да јој није потребна заштита.
– Због технологија, енглеског језика, франкофоније… латиница живи свој стабилни и заштићени живот. Треба чувати ћирилицу не због неке теорије завере по којој неко покушава да уништи ово писмо, него зато што дух времена и цивилизацијских околности доприносе да оно постане архаично. Прети нам дан у коме ће се ћирилица учити у школама али је нико неће употребљавати. Не желимо да се ћирилица намеће, већ да буде у једнакој употреби као и латиница – нагласио је Вукосављевић.
На питање како ће се акције спроводити у Војводини где има много националних мањина, министар културе је казао да овде није реч о наметању српског језика, те да је неговање културних различитости приоритет Министарства културе.
Градски менаџер Горан Весић казао је да је акција „Негујмо српски језик” једна од најбоље осмишљених акција на територији града, која при томе није ништа коштала јер су у њој сви учествовали волонтерски. На републичком нивоу, осим билборда и реклама, биће укључени и семинари и разне друге активности за које је издвојено четири милиона динара. Део акције биће и сајт, затим кратки анимирани и и играни телевизијски спотови о језичким недоумицама, као и музичка песма осмишљена посебно за ову прилику (текст Бранко Стаменковић, музика Леонтина Вукомановић), коју изводи дечији хор и која ће бити химна акције.
Дечији хор „Чаролија“ извео је „химну“ акције (Фото Танјуг /Д.Ж:)
Јавна дебата о језичкој политици
Акција „Негујмо српски језик“ биће, према речима Владана Вукосављевића, прилика да се отвори расправа о свим недоумицама у српском језику. На питање Данаса како коментарише то што има и негативних реакција о кампањи, која се пре свега тичу истицања норме што угрожава различитост дијалеката у српском језику, те да ли ће се о дијалектима водити рачуна у будућности, када акције буде стизала до разних градова Србије, Вукосављевић одговара:
– Апсолутно да. Наравно да је норма битна, али постоје разни дијалекти. Ми очекујемо и подразумева се да ће наши најистакнутији стручњаци из области стандардизације језика, САНУ, Института за српски језик… укључити у јавну дебату, и одговарати на сва отворена питања, што управо и јесте један од битних елемената акције. Има доста недоумица када је реч о нашој језичкој политици и употреби језика, и ова акција је управо прилика да они који акцију подржавају, а то је 99 посто, и оних један одсто, који је не подржавају, могу да отворе јавну дебату о томе. Ми се унапред радујемо томе и сматрамо да је то корисно.
Акција „Негујмо српски језик” широм Србије
Иако су министар културе и градски менаџер били сагласни у томе да је и латиница такође српско писмо, сложили су се и око тога да је ћирилици, због мање заступљености ипак потребна заштита институција
Извор: Данас, Политика, Танјуг
