Пише: др Александар Раковић
Свjедоци смо да употреба ћирилице у јавности српских земаља није најбоља, а да је у неким срединама примjена ћирилице сведена на минимум.
Црногорски сепаратистички режим уклонио је ћирилицу из службене употребе државних органа. На београдским улицама, на локалима и трговинама, све је мање натписа нашим српским писмом. Српска ћирилица се неоправдано, и често злонамјерно, сматра „назадном“ и „примитивном“. С тим у вези се и такозвани турбо-фолк, најлошија музичка форма која се икада догодила српском народу, назива „ћирилицом“.
Разноразне апологете латинице, посебно оне које кажу како „не можемо у Европу са ћирилицом“, превиђају чињеницу да са ћирилицом не само да се може у Европу, него се може и у освајање свемира. Чињеница је и да је ћирилица била прво писмо послато са Земље у свемир, па и прво писмо на Мјесецу, па и прво писмо на Венери.
Совјетски Савез је 21. августа 1957. испалио у свемир интерконтиненталну балистичку ракету Р-7 Семёрка (Р-7 Семјорка), затим је 4. октобра 1957. у свемир лансиран први вјештачки сателит Спутник 1, да би 3. новембра 1957. свемирска летјелица Спутник 2 винула у историју пса Лајку. На совјетским летјелицама увијек је стајао натпис исписан руском ћирилицом „СССР“, а на Спутнику 2 уочавамо пуно име државе – Союз Советских Социалистических Республик (Савез Совјетских Социјалистичких Република). Први амерички сателит је лансиран у свемир 31. јануара 1958. па је с тим у вези изричито јасно – ћирилица је била прво писмо које су људи послали у свемир, а латиница је у свемир стигла касније.
И прва свемирска летjeлица која је кренула ка Мjесецу носила је на себи и у себи руску ћирилицу. Совјетски Савез је 2. јануара 1959. лансирао свемирску летилицу Луна 1 која је требало да уђе у мјесечеву орбиту и да се потом спусти на Мјесец. Луна 1 је у себи носила двије металне кугле, с натписима „СССР январь 1959“ („СССР јануар 1959“). Било је предвиђено да се металне кугле при паду распрше и разбацају медаљоне „СССР январь 1959“ по мјесечевој површини. Међутим, Луна 1 је промашила мјесечеву орбиту.
У мисији спуштања на Мјесец успјела је Луна 2 која је лансирана 12. септембра 1959. а спустила се на Мјесец 14. септембра 1959. И Луна 2 је носила металне кугле с ћириличним натписима „СССР сентябрь 1959“ („СССР септембар 1959“) које је требало да се распрше по мјесечевој површини. Поред тога, у Луни 2 су се налазили и метални појасеви с натписом „сентябрь 1959“ и именом државе – Союз Советских Социалистических Республик. Дакле, прво писмо које је стигло на Мјесец је, такође, било ћирилица.
Не треба сменути са ума да је први човјек у свемиру Јуриј Гагарин, током љета 12. априла 1961. у свемирској летјелици Восток 1, на космонаутској кациги носио ћирилични натпис „СССР“. Такође, треба имати у виду и да је совјетска свемирска летјелица Венера 3 слетјела на Венеру 1. марта 1966. и да је, такође, носила ћирилични натпис „СССР“. Наравно, треба подвући и да је америчка посада Апола 11 била прва која је 20. јула 1969. ногом крочила на друго небеско тијело, на Мјесец, и да је на природном земљином сателиту побола заставу Сједињених Америчких Држава. Амерички свемирски програм, који је у почетку каснио за совјетским, престигао га је и остварио је веће успјехе у истраживању васионе.
Али, и руски космонаути још увијек шетају свемиром. Сада са натписом – Россия. Ћирилично писмо, дакле, није нешто што се може карактерисати као застарјело. Ћирилица је, и те како, писмо будућности пред којим не постоје границе, ни на нашој планети, ни ван наше планете.
Извор: Ин4С
Погледајте и шта млади пишу о губитку ћирилице: https://www.vijestio.com/vijesti/region/gubimo-li-svoju-cirilicu/
