Чији си ти, малени народе српски?
Ми смо потомци светих духовника, и светих краљева задужбинара и свечара из свете лозе Немањића.
Ми смо потомци Косовских јунака који се жртвоваше за крст часни и слободу златну; самоникле и бујне гране народног дрвета које на Косову би скресано до стабла, и стабло срубљено до близу корена. Не усахну то дрво, јер га крв крсних мученика оживотвори. Не осуши се срубљено стабло, јер царство небесно, које витези крста изабраше, даде му снагу да озелени и пусти гране.
И заиста народ се одржао и све издржао, благодарећи Косову и цркви. Црква му је била тумач Косова, а Косово тумач свега што се догодило пре и после пропасти земаљског царства српског. Помоћу та два верна тумача, народ је схватио суштину слободе. Схватио је, да је слобода дар Божји; да је светиња, и да је нераздвојна од часнога крста… Или златна слобода, нераздвојна од часнога крста, или никаква. У дубоком покајању народ је вековима прао упрљану слободу покајничким сузама и мученичком крвљу. И кад ју је опрао, онда му се она поново дала.
Ми смо потомци тих покајника, од којих се родише устаници; потомци смо тих устаника, од којих се роди други и трећи појас устаника, док и ми најзад не стигосмо на позорницу живота, да завршимо дело устаничко и да сагледамо у наше дане лепо лице слободе на целој земљи српској.
Ето нам одговора на питање, чији смо ми.
─
Свети владика Николај
(део беседе одржане на Видовдан у манaстиру Раваница, 1939. године)
Ко смо? Шта смо?
Ој, Србијо мати
Ој Србијо мати, немој туговати, (2x)
Зови, само зови, сви ће соколови,
за те живот дати. (2x)
Срем, Банат и Бачка, три срца јуначка, (2x)
Зови, само зови, сви ће соколови,
за те живот дати. (2x)
Херцег-Босна, Лика, то је српска дика, (2x)
Зови, само зови, сви ће соколови,
за те живот дати. (2x)
Црна Гора мила, увек с нама била, (2x)
Зови, само зови, сви ће соколови,
за те живот дати. (2x)
