Докони поп и јариће крсти.
Ево нам сада и приче о шпијунима.
Темпирана одмах после издаје Срба преко Дрине.
Мало да се народ забави и заборави.
Балкански шпијун је Хрват.
Не зове се Чворовић, али је Чоловић.
Неспособна власт у Београду сервира својим пајтосима у Загребу шпијунску аферу.
То је јако добро у завршници хрватских избора.
Када се „шака јада“ политичара надмећу ко ће бити већи Хрват.
Шпијунска афера је измишљена да би изборе учинили интересантнијим.
И Срби и Хрвати тешко живе.
Једва састављају крај са крајем.
Њихови олош политичари немају решење за пропалу економију.
Не знају да покрену привреду нити да запосле људе без посла.
Пошто то не знају, остало им је само да се међусобно пљују, вређају и понижавају.
Пале сиромашни и опљачкани народ својим шовинистичким изјавама.
Дижу температуру и припремају народ за нове обрачуне.
Тако ће се сакрити њихова неспособност и пљачкање.
Хапшење хрватског шпијуна у Београду је део те политичке фарсе.
Шта је тај хрватски шпијун могао да открије што Хрвати или Американци већ не знају о Србима?
Амерички сателити свакодневно могу да приме са планете 6 милијарди података.
Велики Брат је донедавно контролисао све на планети, сада му се Москва и Пекинг извукли из те контроле.
Ухапшени хрватски шпијун је мање зла нанео Србији од издајника српских политичара на власти, који раде за стране обавештајне службе и испуњавају све њихове задатке.
Хрватска обавештајна служба је пристала на ову изборну комедију, јер главног хрватског шпијуна у врху српске политике прикривају.
Он све ради по њиховом налогу и омогућава сатанизацију Срба у свету.
Стари хрватски обавештајац Манојлић нам је објаснио да је Аркан радио за хрватску обавештајну службу.
То су знали стари земунски криминалци, који су Аркана сматрали дупљаком и нису му веровали.
О српском политичару, који исто ради за њих, не говори ништа.
Чувају га, јер им још увек треба.
Које то поверљиве податке може да открије тај хрватски шпијун у Београду?
Војску није он уништио, него Тадић и Шутановац.
О Вучићевом керамичару на челу војске је тешко било шта да напишем, ниједан писац шпијунских трилера не би могао да смисли тако баналан и безначајан лик.
Полицију води неспособни плагијатор Неша Слина. Затупасти балавац изгледа као да никада није радио физичко и као да је служио да му деца лупају чврге и да га шаљу по воду.
Крај таквих транзиционих ликова и губитника нама не треба никаква страна шпијунажа.
Вучић, Николић и Дачић су толико послушни, прости и уцењени да наносе својом издајничком политиком веће зло Србији, него што може да уради неки безвезњак назван хрватски шпијун.
Србија је потпуно безбедносно разваљена и наша државна безбедност више зна о сексуалном животу старлета, него о геостратешким политичким променама у свету.
Уосталом, писао сам о томе на почетку деведесетих, српске безбедносне службе су изгубиле све битке са службама из окружења и нису имале ни петље, ни знања, ни националне части и поноса да устану у одбрану домовине, како је то, рецимо, урадило КГБ из Петрограда, када су извршили тихи државни удар и приморали пијану будалу Јељцина да се повуче са места председника државе, како би спасили Русију од даље пропасти.
Пропагандна машинерија Драмосера мора да покрије издају РС.
Зато је важно да се лансира ова афера о хрватском шпијуну.
То ће за кратко забавити народ и неће се причати о издаји Срба преко Дрине.
Ко је споменуо први Милошевића?
Драмосер на конференцији за штампу.
Милошевић је увео санкције непослушним Србима преко Дрине.
Који су се борили за свој животни опстанак.
То је био почетак краја владавине Милошевића.
Издајнике и дволичњаке нико не воли.
„Соко зове орла – јави се“?
Упркос спиновању о хрватском шпијуну, приближавамо се почетку рушења личног режима Драмосера.
Србија тражи нову политику и нове људе.
Шпијунирање нека остане за урнебесне филмске комедије. То не пролази у озбиљној политици.
Београд, 02.09.2016
Извор: Бранко Драгаш
