Шта нас данас, у ово доба нових схватања начина живота, чини верујућим људима и у чему је смисао вере? Ковачевић: Вера нас је спасла. Бећковић: Бити у вери, значи бити човек
ШТА суштински значи бити верујући човек, колико нам је савремено доба са својим схватањима људске егзистенције, успеха, борбе за преживљавањем, моћи и свакодневним утакмицама променило схватања вере?
Чему нас данас, у ово сурово време, вера учи, да ли чињеница да све више људи обележава верске празнике апсолутно значи и да све више живимо у вери? Ово су само нека од питања на која су свака цивилизација и свако доба већ дали одговоре, али нам свакодневица увек изнова показује да се ипак често заборавља шта је суштина вере.
– Све што сам старији, вера је за мене све једноставнија и зове се добро; чинити добро – каже драмски писац Душан Ковачевић. – Неко је у прилици и могућности да учини велика дела, а неко да помогне колико може. Између Бога и добра је знак једнакости – чинити добро, помоћи слабима, немоћнима, беспомоћнима је суштина вере и најплеменитији смисао постојања на овом свету.
То што се све више окрећемо вери, Ковачевић објашњава егзистенцијалном и друштвеном ситуацијом:
– Очигледно је да су људи, у недостатку поверења у оно што се зове сигурност једне земље, све више окренути нади да је добро у духовности, а не у очекивању вечитих обећања да ће живот учинити лепшим ако се нешто конкретно, материјално има. Духовност је раније била или замена реалности, или често и потцењена, и треба је учинити све битнијом за људску егзистенцију. Јер убеђен сам да све више људи верује у ону суштину исписану у Библији – да оно што сејеш, то и жањеш. Вера нас је кроз историју спасла да не нестанемо и да данас постојимо у овој земљи која је могла бити и боља и срећнија, да је било више памети и поштовања мудрости која је давно записана. Невера је учинила многа зла, а на нама је да се кроз веровање, а то конкретно значи чинити добро, поново призовемо моралном и честитом животу. Нема нам, сигуран сам, помоћи ако не будемо схватили да без међусобног дељења онога што имамо и свакодневних чињења малих, добрих дела, нећемо успети далеко да стигнемо – сматра Душан Ковачевић.
СУШТИНА ПОСТОЈАЊА
ПО речима Душана Ковачевића, једноставна је и суштина живота, и човек као биће: – Све теорије, и све приче и књиге нешто су што човека често може да збуни, и да помисли како су неке заповести већ престареле, и како је ово неко ново доба, и како човек у новом времену размишља и понаша се на неки нов начин. А кад се све то заборави у тренуцима сопственог бола или бола ближњих, онда се схвати да је човек једноставно биће, и да је то чињење добра суштина његовог постојања. У том чину се не делимо ни по народима и нацијама, ни по вери, ни по политичким убеђењима. Битно је само да ли је неко човек или не.
Матија Бећковић и Душана Ковачевића о вери
По речима академика Матије Бећковића, бити у вери значи бити човек, пошто се то питање код инсеката не поставља:
– Коначно је питање да ли верујемо или не верујемо постало наша лична, приватна ствар, и та јавна галама да ли верујеш или не верујеш завршила је своју каријеру. Нисам сигуран да ли су више веровали они који су тада тврдили да не верују, или они који су говорили да верују. Али све је више оних који се куну у нешто у шта не верују, а и та идеја да Бог зависи од тога да ли ми верујемо или не давно је одбачена. Да је Бог на нас спао, не би ни постојао. А опет, блиско ми је оно што је рекао Бодлер: „Бог је једини толико велики да може себи да дозволи и да не постоји“ – каже Матија Бећковић.
Извор: Новости
