Вијести, Мишљења

Бајка о Али-баби и 92 нотара

Коме се рука заглавила у ћупу?

На дан 10.12.2014.год. адвокати Београда „прославили“ су мали јубилеј свог оправданог протеста. Наш јубилеј се симболично преклопио са међународним даном људских права, а лично сам га „прославио“ стојећи на киши испред Уставног суда. 17.11.2014.год. ће бити три месеца како протестују сви адвокати на целој територији Србије. Овом приликом посебно поздрављам колегинице и колеге из Лознице, који већ две недеље стоје испред Основног суда у Лозници, на киши и ветру. Алал вера! Наравно, честитам и свим осталим адвокатима Србије на челичној вољи и солидарности!

Овај јубилеј уопште није толико мали, када се има у виду да већ три месеца не фукционише правосуђе. Да се не понављам: захтеви адвоката су више него оправдани! Ко још увек не зна о чему се ту тачно ради, нека прочита мој пређашњи блог („Подршка адвокатима је подршка људском достојанству“), или нека посети званичну Интернет страницу нашег протеста. Овај званични адвокатски блог у оквиру АКС је постао права правцата агора за слободну размену идеја и мишљења, као и злата вредан медиј у тренуцима када су информације о протесту изношене у јавност на кашичицу.

Баш на дан београдског јубилеја, обновљени су преговори с државом, овај пут у присуству емининтних гостију из иностранства. За истим столoм су се нашли министaр правде и представници адвокатуре, али и делегације CCBE (Асоцијација удружења и адвокатских комора Европске уније), UIA (Међународна унија адвоката) и IBA (Међународна асоцијација адвокатских комора). Ови угледни светски правници су покушали да изврше медијацију између зараћених страна, а допутовали су у Београд на молбу колега из Србије. Што се министра Селаковића тиче, он би највише волео да уопште нису ни долазили. У наредним данима ћемо видети какви ће бити резултати ових преговора, мада нам претходна искуства говоре да нас очекује још један ћорак. Колико видим, поново је на столу формирање неке заједничке комисије која ће у наредном периоду размотрити измене закона о јавном бележништву. У пракси смо до сада имали превише примера о формирању разних комисија и анкетних одбора, који су били само изговор да се одређени проблеми ставе под тепих. То је уједно и светска пракса заташкавања афера: ни један велики банкар са Волстрита није кривично гоњен због изазивања светске економске кризе, већ су „окривљени“ саслушани од стране комитета америчког Сената. Делује као да и наши представници власти покушавају да увуку адвокатуру у још једну „комисију за испитивање рада комисије“ и тиме избегну одговорност за организовану пљачку народа.

Како другачије да објаснимо непојављивање Њ.К.В. Александра Вучића на преговорима са адвокатима. У време састанка Њ.К.В. је пило шампањац са инталијанским привредницима и примало још једну престижну награду за велики успех у оствареним реформама. Височанство је ових дана сувише заузето важним глобалним питањима, о којима мала Србија итекако има шта да каже, па је овакав миноран проблемчић – као што је вишемесечна блокада правосуђа, оставио на решавање свом провереном пажу Селаковићу, изјавивши да у њега има бескрајно поверење. Иако је упућено неколико званичних позива да присуствује овом састанку, Њ.К.В. је само одмахнуло оном истом руком, која тако сигурно и чврсто води Србију ка Европској унији. При том је занемарило чињеницу да су на преговорима са адвокатима били присутни и предтавници CCBE (Асоцијација удружења и адвокатских комора Европске уније), удружења које има улогу саветника Европске комисије за оцену достигнутог нивоа владавине права у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Можда Њ.К.В. то није ни знало? Можда је ресорни министар сакрио тај податак од Њега, како би сачувао сопствену главу? Па ни друг Стаљин није знао да гулази постоје! На тај начин је поново настављена пракса игнорисања важних међународних представника, која је била позната још у време Слободана Милошевића. Њ.К.В. ће сутра прижељкивати прелазну оцену Европске комисије, како би опстало на власти обећавајући скорашње евроинтеграције. Међутим, пријем Србије у Европску унију је раван шанси да ће Ивица Дачић једног дана научити енглески језик.

Њ.К.В. је притом дало једну врло сликовиту и поетичну изјаву у вези са протестом адвоката. Као прави владар-филозоф, наш Марко Аурелије је изјавио следеће: „Питање је да ли неко мисли да је држава ћуп, да су ћуп јавне финансије из којег можете да узмете колико хоћете“. Ово је врло интересантна изјава, која се може протумачити на два начина. Или Височанство признаје да су министар правде – Али Баба и његова 92 нотара олакшали државни ћуп за више милиона евра, или поново није добро разумело. Пошто се хвали да је одличан правник и добар студент, онда сигурно зна да је адвокатура самостална професија која не захвата ни једну једину пару из тог државног ћупа. Ми смо ти који пуне ћуп да би и Њ.К.В. имало новца за нове кочије са ротационим светлом и керозин да може да путује и спроводи своју високу глобалну политику, од које немамо никакве користи. Што би рек`о Душко Радовић: „Што више лете, све је више штете“. А адвокати су ти који се већ три месеца мукотрпно боре да се паре из ћупа не одливају тамо где не треба.

Протест адвоката - ћириличан (Слобода грађанској Србија - латинично?)

Протест адвоката – ћириличан (Слобода грађанској Србија – латинично?)

Мислим да Њ.К.В. ипак све будно прати из прикрајка. Не жели да се сучели са адвокатима да не би показао да и није баш тако добар правник, као што се представља. Једно је бубати лекције наизуст и знати сваку тачку и запету, а друго је имати функционално знање и добру правничку логику. Ипак је прошло доста времена од како је Њ.К.В. окончало своју успешну каријеру новинара и директора спортског центра. Човек једноставно брзо испадне из праксе. Можда само седи и чека праву прилику да се изненада појави и реши целу ситуацију, и то пред увек упаљеним камерама државотворне телевизије, па тако оправда улогу лидера који „успешно“ решава проблеме. Подићи ће овај зид ћутања државе, пред којим се адвокати налазе већ три месеца, тако што ће изговорити чаробне речи: „Сезаме, отвори се!“ До тада ће се ћуп већ поприлично испразнити. Или можда ипак неће мрднути ни прстом? Можда ће наставити ову агонију упропаштавања правосуђа и толерисања очигледне корупције. Ко зна?

Видећемо у данима који су пред нама…

Аутор је адвокат из Београда, члан Београдског синдиката

Извор: НовиПолис.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *